Sportski centar Korn na Dušanovcu baza je Partizana već skoro pune dve nedelje. Vrhunski uslovi, velika motivacija, sjajan ambijent i kako Novica Veličković kaže, sve puca od rada. Baš kako i treba da bude kada se priča o najvišim ambicijama.
Kapiten crno-belih odlično zna kako se kuju trofeji. Sa Partizanom ih ima 11. Tri puta je bio šampion ABA lige, pet puta Srbije i tri puta podigao je Žućkovu levicu, računajući i onu iz prošle sezone. A sada želi da taj niz nastavi.
Ono što oseća posle uvodnih treninga, daje mu veru da će se upravo to i dogoditi.
– Korn je kompleks sastavljen od dva balona. Jedan je za fudbal, drugi za košarku i taj drugi deo zakupio je Partizan za svoje potrebe. Tako da možemo da radimo kada god hoćemo i koliko god hoćemo. To je velika promena u odnosu na neka ranija vremena. Po prvi put imamo svoju bazu, odnosno mesto gde možeš da dođeš pre treninga i ostaneš posle. Igrači to koriste. Tokom pripremnog perioda to je donekle i pod moranje, ali svi samoinicijativno imaju dobru energiju. Sve to dobro izgleda, što se tiče želje za radom i dokazivanjem – počeo je priču Veličković.
Na početku priprema obično je kondicija u prvom planu, dok crno-beli kombinuju rad na snazi i košarku.
– Postepeno ulazimo u taktičke zamisli, a pored toga sa Seadom Krdžalićem radimo na fizičkoj spremi. Radi se studiozno i planski. Kroz rad na terenu možeš da izgradiš neku kondicionu bazu, ali Sead forsira i sve vežbe snage, koordinacije i sve ostalo što je potrebno.
Partizan praktično od prvog dana radi u punom sastavu. Pored starosedelaca tu su Zagorac, Nikolić, Pejdž, Lendejl i Gegić.
– Dosta smo mlad tim, dosta je igrača željnih dokazivanja. Po godinama, meni SU najpribližniji Gagić i Bandža Si, a ostali su sve do 25, pa na dole. Jasno se oseća konkurencija i pozitivna energija. Iz iskustva znam da, kada god postoji neka borba za mesto i dokazivanje, to uvek donese nešto dobro. Pomera se granica iz treninga u trening, tako da to sve obećava dobre stvari.
Bez timskog duha nema ni uspeha. A s obzirom na broj promena i mladost, za Partizan je važno da se što pre slože kockice.
– Timski duh se gradi sada, ali i cele godine. On može i lako da se naruši. Ipak, ako se gaji od samog starta, ako postoji ta neka zdrava atmosfera i da se između igrača javi zajedništvo. Da se igrači druže i van terena, što oni rade. To samo može da raste. Već sam rekao na okupljanju. Mladi igrači nisu svesni koliko mogu i to može da im bude najveća prednost. Ako budu sve vreme pomerali svoje granice, kao što smo mi svojevremeno činili i postajali svesni da možemo da igramo sa svima, makar to bio najskuplji i najbolji evropski tim, sigurno da mogu da naprave dobru priču. Sve je na njima. Ali i na meni kao najstarijem da im na neki način pokažem put i značenje igranja u Partizanu. Da im pomognem da se lakše nose sa velikim pritiskom koji ide zbog igranja u crno-belom dresu. Biće borbe sa tim, ali mladost je na njihovoj strani.
Partizan želi što pre da se vrati u Evroligu i to je iz kluba jasno rečeno. Sa tim u vezi mesto u plej-ofu ABA pod imperativom.
– Partizan želi ono što treba da bude i što je uvek bio, a to da bude najbolji brend balkanske škole košarke. I naravno, da se vrati u najjače evropsko takmičenje. Partizan je takođe uvek bio klub koji je izbacivao asove koji su odmah mogli da imaju jako bitne uloge u novim sredinama, velikim evropskim klubovima i NBA lige. To je ono što Partizan želi i gde mora da se vrati.
Nakon posla koji su klubovi ABA uradili tokom leta, utisak je da su svi otišli korak napred.
– Niko nema ono što imaju srpski klubovi, pogotovo Partizan. A, to je publika koja razume košarku, daje podršku i koja može da pomeri granicu. Šta drugi rade, to je sada manje bitno. Treba gledati sebe i raditi, ali bez euforije. Preko noći se ništa ne može. Da ne preskočimo neki korak, pa da se vratimo dva nazad i tapkamo u mestu – ističe Novica Veličković.
