Novica Veličković će kao kapiten predvoditi Partizan NIS u narednoj sezoni, već zna šta mu je glavni zadatak
Zašto me svi to pitaju? Uzvratio je Novica Veličković, na naše pitanje da li će mu moždaAleksandar Džikić dati kapitensku traku.
Sve se dešavalo dan pošto je potpisao ugovor sa Partizanom.
Pitali smo ga, i mi i ti „svi“, jer se nekako nametalo kao prirodan sled događaja. Isto je mislio i Džikić.
Generalna proba u Subotici
Partizan će do kraja priprema odigrati još dve utakmice. Sutra će u dvorani „Ranko Žeravica“ ugostiti Lukoil. I taj meč će biti otvoren za navijače.
– Nadam se da ćemo u petak biti zdraviji, a to znači i bolji – rekao je kratko o tom duelu Aleksandar Džikić, šef struke crno-belih.
Ali, to neće biti i generalna proba crno-belih. NJu će imati u nedelju, u Subotici, gde će igrati protiv Spartaka, učesnika KLS.
U prvoj pripremnoj utakmici, onoj pred 4.000 navijača u dvorani „Ranko Žeravica“, oficijelni spiker je navijače doveo do transa u trenutku kada je najavio:
„Broj 12, kapiten Partizana, Novica Veličković!“
Sa osmehom koji je otkrivao ponos i zadovoljstvo, Veličković je na tu temu pričao i posle utakmice.
– To je velika čast i obaveza. Moram da dam primer borbenosti, da momci prate način na koji igram. Nisam više ni klinac od 22 godine. Iza sebe imam povrede i neke slične stvari, ali se osećam super. Trudiću se da im stavim do znanja kako i šta bi trebalo da urade kako bi zaslužili poštovanje publike, trenera i svih.
Do sada je u pripremnom periodu kapiten bio Mihajlo Andrić. Kako je reagovao mlađi saigrač?
– Miha… – zapitao je uz osmeh Veličković, pa dodao:
– On je dobro obavio ovih 25 dana. Kad sam došao, odmah je počela šala na taj račun, da će biti najkraće kapiten… Šalim se, naravno.
Malo ozbiljnije…
– Miha je dugo godina u Partizanu i zna on vrlo dobro šta znači ovaj dres. Biće vremena za njega.
Veličković bez broja
Novica Veličković je protiv Antverpena igrao u dresu na kome nije bilo broja. Pošto je nedavno stigao, nisu stigli da odštampaju njegovu 12-ticu.
Ipak, u zvaničnom zapisniku poredVeličkovića je stajao broj 12. Jer je to nešto što se podrazumeva.
Veličković je napravio i kratku analizu meča protiv Antverpena, u kome su crno-beli pokazali dva lica – vrlo dobro su igrali u prvom periodu, dosta lošije u drugom, posebno loše u trećem, kada su primili čak 30 poena. Kontrola skoka je u tom delu igre bila veliki problem, dok ih je realizacija sa linije penala mučila sve vreme.
– Iz svakog poraza, pa i ovog, možeš da izvučeš nešto dobro ako si pametan. Ako ne možeš da shvatiš, onda ideš težim putem. Bitno je da novi momci shvate šta znači igrati u Partizanu. Ovo je bila prijateljska utakmica, a došlo je skoro pet hiljada ljudi. Većina naših igrača nije imala prilike da igra u ovakvom ambijentu. I ovo je super za njih, da se uvedu u sezonu. Da pre vremena osete atmosferu.
Oduševljeni Smit
Da četiri hiljade ljudi ustane, podigne šalove i glasno zapeva klupsku himnu – to nije ambijent koji se vezuje za prijateljske utakmice. Ono što se u utorak uveče dešavalo u dvorani „Ranko Žeravica” nikoga nije ostavio ravnodušnim. Čak, ni igrače Antverpena. Posebno ne Majka Smita.
Amerikanac je trojkama – ubacio je šest, tri u prva četiri minuta – zasuo koš Partizana, ali je kasnije svoje profile na društvenim mrežama „zasuo“ postovima o atmosferi u dvorani.
Na njegovo oduševljenje neko od – očigledno – navijača Partizana ga je „pozvao“ da dođe u Partizan. Na šta jeSmit uzvratio:
– Anytime!
Kada je u pitanju njegova igra, Veličković je bio surovo iskren.
– Biće mi potrebno malo vremena. Radio sam letos, trenirao. Malo sam u poslednje vreme bio van basketa, jer sam nedavno dobio i drugo dete. Ali, ja sam košarci maksimalno posvećen, na treninzima, pa i na svim aktivnostima van terena. Pre ovog meča sam samo tri treninga odradio sa timom, jer su oni proteklih dana bili u Trstu. Još sam u fazi upoznavanja, jer se ekipa promenila u odnosu na prošlu sezonu. Ali, zahtevi su isti. Čak mi je i lakše nego prošli put kada sam se vratio.
Zaključio je:
– Nisam još sto odsto spreman, ali biću na vreme.
Upitan da li već sada, posle nekoliko treninga, pa i te utakmice sa Antverpenom, može da priča o snazi Partizana, Veličkovićje odmahnuo glavom.
– Moramo međusobno da se razumemo. Tu je i neka moja uloga, da ostale igrače motivišem, pre i u toku utakmice, da im dajem primer borbenosti, jer samo tako možemo da igramo. Čekaju nas dve utakmice sedmično i neće biti lagano. Moraćemo da „izginemo“ na svakoj utakmici. I što pre momci to shvate i rezultati će doći, za sve će biti bolje – zaključio je Veličković.
Hala sportova ima dušu
Partizan od starta priprema trenira u čuvenoj Hali sportova koju je baš crno-beli tim proslavio, gde je ostvario neke od istorijskih rezultata. Postoji čak i navijačka pesma posvećena toj dvorani. Na istom tom mestu je ugostio i Antverpen.
– Ja volim Halu sportova, blizu mi je. Ne moram da prelazim Brankov most – uz osmeh je uzvratio Veličković.
Šalu na stranu:
– Dobro-staro mesto, ima dušu. U lepom delu je grada.
