Još jedan derbi u Humskoj posle kojeg je Partizanu čaša poluprazna. Imao je sve: vođstvo, igru, šanse da stavi tačku na utakmicu, da upiše trijumf nad večitim rivalom i na tabeli pobegne na pet bodova prednosti, a u nekoliko sekundi mu se sve to srušilo (1:1).
Najbolnije po crno-bele je što gol nisu primili kada su bili u podređenom položaju, nije ih Crvena zvezda sabila na njihovu polovinu, ređala šanse, pa je jednu krunisala. Pogodak je primljen u periodu kada je delovalo da Partizan ima potpunu kontrolu situacije na terenu, kada se činilo da je bliži da dođe do drugog, nego crveno-beli do izjednačujućeg gola.
Ali neke nepisane zakonitosti u fudbalu zaista postoje. Šanse se ne iskoriste i onda usledi ceo niz pogrešnih pomeranja, od nezatvorene pozicije na levom boku, bespotrebnog izletanja van pozicije u šesnaestercu, pa sve do pogledima ispraćenog Kataija da se ušeta do peterca i treći put na utakmici nadskoči odbranu Partizana. Treći put mu je i bog pomogao, postigao je gol i sačuvao Zvezdu na „minus dva“ na tabeli.
I sve to nije ništa što već nekoliko puta nije viđeno na stadionu u Humskoj 1. Štaviše, za pet godina ovo je – četvrti put. Od decembra 2017. do juče odigrano je pet večitih derbija na crno-beloj strani Topčiderskog brda, jednom je slavio Partizan (2:0), četiri puta je bilo 1:1 i sva četiri puta Parni valjak je vodio i na kraju ostajao bez pobede.
Na 156. derbiju Partizan je primio izjednačujući gol u 84. minutu. Na narednom u 73. minutu. Prošle sezone iz penala u 75. i u poslednjem nedeljnom u 83. Za prošlogodišnji okršaj se može reći da je Zvezda u većem delu meča bila bolja, pa da je izjednačenje došlo kao plod takve igre. U ova tri ostala crno-beli su promašili mnogo šansi da reše utakmicu i onda ih je redovno stizala kazna.
Kao da postoji scenario: čim se utakmica ne „zatvori“ drugim golom, polako ulazi nervoza u redove, otud greške i jedna mora da bude kobna. Zvezda je u 165. derbiju svoje najbolje šanse ispucala na 0:0, a posle primljenog gola nije uspevala da zapreti. I opet je došla do pogotka…
Pričalo se i u najavi utakmice: Partizan promašuje mnogo šansi. Stvara ih mnogo, ali mu procenat realizacije nije preveliki. Na prste dve ruke ne bi mogle da stanu velike prilike koje je propustio u poslednjih nedelju dana, od Kragujevca i Kipra, gde mu to nije došlo glave, do derbija na kojem je stiglo na naplatu. Možda je epilog na derbiju došao kao odgovor karme. Poprilično neozbiljno su igrali crno-beli u završnici prethodna dva meča, poigravali se u gol šansama, moglo im se jer su utakmice već bili prelomili. A, onda se ćurak okrenuo naopako, kada su hteli da slome Zvezdu, nije im se dalo.
Apsolutni junak dosadašnjeg dela sezone za Partizan, Rikardo Gomeš, postao je delom tragičar protiv Crvene zvezde, jer sve ono što je do sada pogađao, sada je promašio. A ona tamna strana njegove igre, da često gleda samo sebe, ovog puta je koštala crno-bele. Jer sredinom drugog poluvremena morao je da odigra pas za potpuno samog Uroševića, koji bi imao čist zicer, baš kao što je taj isti Urošević u prvom delu kada je bio u gol šansi odigrao za Gomeša, kojem prirodnije stoji da postiže pogotke.
Sve to je, uostalom, istakao i Stanojević posle utakmice:
„Dajemo četiri gola po utakmici, ne možemo da dajemo osam, ali u nekim utakmicama kao danas određene situacije moramo da rešimo. Prija nam kada Rikardo posle solo akcije da evrogol, ali nam ne prija kada ne doda Uroševiću ili Nathu“, podvukao je šef struke Partizana.
Naravno, napadač sa Zelenortskih ostrva i pored svega ne može da bude kriv što je odbrana njegovog tima zaspala na tren i prosula sve što je do tada za sat vremena dobre igre sagrađeno.
Originalni članak: Mozzart sport
