Partizan preokretom za osam minuta naplatio bolju igru i savladao niški Radnički (2:1)
Delovalo je da je antena nameštena, pojavili su se i slika i ton, ovoga puta nije krčalo kao početkom marta kad je ta metafora upotrebljena, ali je premijera pred domaćom publikom u jednom trenutku zaličila na rimejk „Varljivog leta ’68“. I kultnu scenu kad Danilo Bata Stojković kori Slavka Štimca pridikom:
„Za tebe je mrkla noć.“
Na kraju je, ipak, svanulo iznad Humske, jer kako kažu najcrnje je pred zoru. Da li će nju dočekati u Evropi znaće kad mu u četvrtak stige Sabah, mada posle preokreta protiv niškog Radničkog (2:1) ima legitimno pravo da se nada još jednom. Zahtevnijem. Evropskom.
Sve na osnovu toga što je prikaz iz Bačke Topole i Novog Sada, iz perspektive sedmice na koncu, izgledao kao optička varka u Bakuu. Zamaskirane slabosti i euforija među Grobarima nestali su kao da nisu ni postojali, jer su crno-beli odmah posle međunarodne i na premijeri pred svojim navijačima izgledali kao dešavanja u čuvenom filmu. Da je Ivana Mihić kojim slučajem bila na tribinama primetila bi:
„Leto, varljivo“.
Takva je bila i igra Partizana protiv niškog Radničkog. Imala je boju, ne i miris. Kao lepo upakovano i servirano, ali neukusno jelo. Zato su grimase većine skoro 4.000 posetilaca izbezumljene, dok im stranci nisu navukli osmeh na lica. Prekidima. Bibars Natho iz (konačno) realizovanog jedanaesterca, a Ksander Severina iz slobodnog udarca koji mu je prepustio Izraelac. Za osam minuta se iz korena promenilo raspoloženje na vrh Topčiderskog brda.
Do pred kraj je delovalo kao da ga neka čudna sila vuče u podnožje Autokomande. I kako to obično biva, matiran je iz prvog udarca u okvir. I to kakvog. Spektakularnim hicem Save Petrova ekipa Nenada Trajkovića je režirala pobedu čekanu četiri godine, koliko je prošlo od mata Nermina Haskića, s tim da ovaj projektil Partizanovog deteta, zaobilaznim putem vraćenog u Mozzart Bet Superligu, odjekuje kao snažna opomena pred četvrtak kad je na programu revanš sa Azerima, vredan plasmana u završno kolo kvalifikacija za Ligu konferencije. Ako je bio za „upis“, jer Radnički u prva dva kola ostao na nuli, makar će se dugo pamtiti.
Taj relativno rani pogodak, vredan svake pažnje i divljenja, koji Petrov nije slavio iz poštovanja bivšem klubu, nije jedino što je Radnički pokazao u Beogradu. Do polovine prvog poluvremena, ošamućenog domaćina mogao je da nokautira Nemanja Belaković koji je izluđivao Aranđela Stojkovića, kratere u odbrani usled nelogičnih reakcija Svetozara Markovića i Mihajla Ilića gosti nisu znali da iskoriste, iako su pretili preko kapitena Aleksandra Pejovića, delovali su skoro pola sata nadmoćno i onda se – prepali.
Može biti da ja na to uticala promena ambijenta na tribinama, gest Igora Duljaja kad je skoro ušao na teren da bi dodao loptu svom igraču u nameri da ubrza izvođenje prekida, nekoliko diskutabilnih odluka sudije Pavla Tomića… Šta god da je, Parni valjak je prebacio u brzinu više i počeo da pritiska. Mic po mic se približavao kaznenom prostoru, ulazio u njega, čak je lopta u jednoj situaciji šetala ispred gol-crte, u drugoj ostavila trag na prečki, međutim u nezapamćenoj inicijativu je teško objasniti kako nije završila u mreži.
Biće da je povratak u tim golmana Dragana Rosića uticao na stabilnost niškog tima. Jeste povremeni reprezenativac sjajno branio, imao je saveznika u Fortuni, pa i nekim reakcijama kolega iz odbrane, ali kad tad je uragan sa boka morao da rezultira golovima. Pobrojati ko je sve pucao ka Rosiću je vraški teška rabota, nema ko nije. Kao što nema tog čoveka na stadionu koji se nije zapitao da li je moguće da crno-beli maše zicere, stvorene uglavnom potezima Severine i Meniga, propuštene usled manjka koncentracije Saldanje.
I tako sve do 78. minuta, opravdano dosuđenog penala, još snažnijeg pritiska i zasluženih golova. Objektivno, gledano, Partizan je mogao da postigne makar pet, koliko je šansi imao. Igra se pojavila, čak nije ni loša, ali sa crno-belima večito, od postanka kluba do danas, mora da bude stresna, a rezultat varljiv.
Kao ovo fudbalsko leto 2023.
Originalni tekst Mozzart sport
