Kapiten Partizana Vanja Marinković evocirao je uspomene na godine koje su ga oblikovale kao čoveka i igrača. U razgovoru kod Edina Avdića, govorio je iskreno i bez zadrške o teškom periodu kroz koji je prošao tokom svog prvog boravka u Humskoj. Iako danas nosi kapitensku traku i predvodi crno-bele na najvišem evropskom nivou, put do tog mesta bio je sve osim lak.
„Za šest godina sam promenio sedam trenera, a Dijamantidis u celoj karijeri tri. Ne poredim sebe i Dijamantidisa, samo dve situacije. Baš je mnogo“, rekao je Vanja, prisećajući se nestabilnog sistema koji je morao da prođe kao mlad igrač. Bio je to period tranzicije u Partizanu – bez finansijske sigurnosti, sa neizvesnošću iz dana u dan.
Govorio je i o navijačima koji su u najtežim trenucima ostajali verni klubu, ali i o praznim halama u mečevima koje danas mlađe generacije teško mogu da zamisle. „Sećam se transparenta ‘Sa vama i u beton ligu’… Bilo je i utakmica gde nije bilo ništa… Protiv Tajfuna, Krke, Metalca, Sutjeske… Gubili smo lagano, 20 razlike. Nismo se pitali ništa.“
Ipak, uprkos svim izazovima, Vanja je verovao u sebe i u dolazak boljih dana. Ključna prekretnica bio je dolazak trenera Andree Trinkijerija. „Novi tim, Čanak daje otkaz, gde nas je Zadar ubio… Dokle ovako? Kada će ovo da stane? Trinkijeri dolazi, ozbiljan trener i stvarno je podigao klub na veći nivo“, kazao je Marinković.
A onda dolazi i najemotivniji trenutak njegove ispovesti – kraj jedne ere i početak nove faze karijere:
„To polufinale protiv Zvezde u ABA ligi mi je dalo utisak da je došlo mojih pet minuta i finale KLS sa njima… Izgubili smo oba i to drugo smo izgubili na način na koji smo izgubili… I tada sam prvi put plakao posle poraza otkako sam postao profesionalac. Poslednja utakmica u dresu Partizana i da gubimo na takav način… Znao sam. Uradio sam sve što sam mogao, vreme je bilo da odem.“
Svestan svojih kvaliteta i uz podršku porodice, Vanja se tada otisnuo u inostranstvo, a sada se vratio – jači, zreliji i sa još većom željom da donese radost Grobarima. U najtežim danima, vera ga nije napustila:
„Radio sam sve što je do mene i nadao se da će doći bolje vreme. I da će to da se iščisti i da ću isplivati i otići. Nažalost, moralo je tako. Zvuči ružno, ali tako je.“
Danas je ponovo tu. Kao vođa. Kao kapiten. Kao primer da se vera, rad i Partizan – uvek isplate.
VOLIMPARTIZAN.RS
