Piše: Volimpartizan.rs
Kapiten Partizana Vanja Marinković nije tip igrača koji lako izlazi u javnost sa ličnim priznanjima. Ali kada je gostovao u podkastu “Kole Point”, nije tražio lake teme. Govorio je o sezoni koja je obeležila i njega i klub na način na koji niko u Humskoj ne želi da pamti: odlazak Željka Obradovića, rano gašenje evroligaških nada, i na kraju — povreda Ahilove tetive koja ga je zaustavila u januaru i ostavila van terena do daljnjeg.
Ukratko
- Marinković povredu Ahilove tetive u januaru naziva “šlagom na tortu” najteže sezone u karijeri.
- Kapiten je zadržao poverenje uprave i produžio ugovor, uprkos turbulentnoj sezoni i promenama u stručnom štabu.
- Posebno se osvrnuo na izazov objašnjavanja strasti beogradske košarke stranim igračima, koji sve teže razumeju njenu dubinu.
Šta je pošlo naopako — i zašto to nije izgovor
Marinković ne beži od činjenica. Sezona 2025/26. u Partizanu bila je možda jedna od najturbulentnijih u novijoj istoriji kluba, i kapiten to potvrđuje bez zadrške:
— Jako je teško, pogotovo sad sa novim timovima poput Hapoel Tel Aviva, poput Valencije. Sad će biti tu i Bešiktaš, sigurno velika ulaganja. Ljudi moraju biti svesni da je jako teško ući u plej-of Evrolige.
Ovo nije pokušaj da se izbegne odgovornost. Marinković odmah dodaje:
— Naravno, ekipa je mogla da igra ove godine mnogo bolje, trebala je da igra mnogo bolje, ali imali smo i taj peh sa Karlikom (Džons), onda sam se i ja povredio, desila se i promena trenera i svega.
Tri udara u istoj sezoni: povreda ključnog plejmejkera, povreda kapitena, i odlazak trenera koji je simbol kluba. Partizan je izgubio više od utakmica — izgubio je kontinuitet. Marinković, međutim, ne traži alibi. Samo slaže činjenice.
Ahilova tetiva kao tačka preokreta
Najteži momenat, kaže Marinković, nije bio ni loš start, ni odlazak Obradovića. Bilo je nešto ličnije i bolnije.
— Apsolutno. Sve što se izdešavalo, i na kraju šlag na tortu je bila Ahilova tetiva.
Povreda koju je doživeo u januaru, na utakmici protiv Hapoel Tel Aviva u Minhenu, bila je fizička i psihička prekretnica. Ipak, uprava kluba je odlučila da mu ponudi produženje saradnje uprkos povredi i isteku ugovora. Ta odluka nosi poruku: Marinković nije samo igrač za Partizan — on je figura kontinuiteta u vremenu kada je kontinuitet bio jedva na životu.
Stranci i strast koju je nemoguće objasniti
Jedan od najzanimljivijih delova razgovora bio je onaj o teškoći objašnjavanja strane igrače koliko je košarka na ovim prostorima nešto više od sporta.
— Ja to ne mogu da objasnim nikome šta se dešavalo ove sezone, ne mogu ženi svojoj da objasnim koja živi sa mnom. A ona zna sve.
Marinković ne okreće glavu od problema. Ima teoriju zašto je sve teže integrisati strane igrače u Partizanovu atmosferu:
— Mislim, da se ne uvrede strani igrači, da je ranije bilo mnogo lakše da se objasni strancima koji dolaze u klub, prvenstveno jer nisu dolazili iz velikih klubova poput NBA. Manje igrača je dolazilo iz NBA i mislim da su ljudi bili onako više sa obe noge na zemlji i znali su više da cene klub.
Ova opservacija ima težinu zato što dolazi od igrača koji je i sam bio stranac — proveo je godine u Valensiji, Baskoniji i drugim klubovima pre nego što se vratio u Partizan. On zna kako izgleda biti sa strane, ali i kako izgleda biti kapiten koji pokušava da prenese strast na one koji su došli iz drugačije košarkaške kulture.
— Kako da ti kažem, i ja sam bio stranac, ti kao stranac si tu, plaćen si da igraš i da daš svoj doprinos. E sad da li ti ulaziš u te detalje “Šta je ko rekao, šta je ko mislio, šta znači ova pobeda ili poraz…” Da, ali ne nešto duboko.
Marinković ne osuđuje. Kaže da su druga vremena, da je više novca u igri, i da igrači koji dolaze iz NBA sistema imaju drugačiji odnos prema klubu i navijačima.
Ali je istovremeno i jasan: u Partizanu, pobeda i poraz ne mogu biti samo brojevi. Kapiten koji to mora da prenese na igrače koji dolaze iz sveta gde košarka ima drugačiju težinu ima najteži posao u timu.
Marinković je ostao u Partizanu uprkos sezoni koja je mogla da ga pošalje u neki mirniji klub. Ostao je kao kapiten koji je prošao kroz povredu, promenu trenera i gubitak kontinuiteta. Iza njega je najteža godina u karijeri — ali činjenica da je još uvek ovde, da priča otvoreno i bez maski, možda govori više o njemu nego bilo koja izjava o trofejima.
ŽIVIMO CRNO-BELO, SVAKI DAN.
Piše: Volimpartizan.rs
DONIRAJ I PODRŽI RAD PORTALA
Ukoliko želiš da podržiš nezavisni rad portala Volimpartizan.rs, možeš to učiniti donacijom. Svaka podrška znači. Hvala ti što si uz nas.
http://paypal.me/volimpartizan
Dinarski račun kod Yettel banke: 115-0381638123518-11
