Košarkaši Partizana su jeftino smanjili prednost od dve pobede, koliko su „bežali“ prvim pratiocima, Budućnosti i Crvenoj zvezdi, posle poraza u derbiju 12. kola ABA lige.
Ni desetak hiljada navijača u Areni, koji su napravili odličan štimung, ni pet vezanih evroligaških pobeda, ni besprekorni niz od 11 pluseva u regionalnom takmičenju do nedelje uveče, ama baš ništa nije „uštinulo“ crno – bele da bespotrebno ne zastaju.
Bili su više nego domaćinski široke ruke u sudaru sa gostima iz Podgorice, široko otvorenih odbrambenih kapija, bez strpljenja i koncentracije u napadu kada se rezultat lomio, odlutalih misli i sa nedovoljno vere u sopstvene mogućnosti. Istina, i nekompletni, bez bolesnih Frenka Nilikine i Brendona Dejvisa. Daj Bože da bi i oni pomogli da su mogli da igraju, kada se timski tone bez snage preokreta.
„Loše smo mentalno ušli u utakmicu, nismo je kontrolisali, a tako ne može da se igra protiv Budućnosti. I ta 54 poena koliko smo primili za prvo poluvreme, to je takođe posledica načina kako smo počeli i završili ovaj meč. Jesmo pokušali da se vratimo, bili mnogo blizu u nekoliko navrata, ali smo opet imali neka loša rešenja. Ne radi se o fizičkom umoru zbog zgusnutog kalendara, nije to presudilo, a još manje da smo potcenili jednu jako dobru ekipu, učesnika Evrokupa. Ali, desilo se. Očekuje nas duplo evroligaško kolo, Asvel kod kuće, pa Efes u Istanbulu, daleko je regionalni večiti derbi,“ rekao je Vanja Marinković za Sport klub.
Izuzev nekoliko uvodnih minuta, Budućnost je kontrolisala igru, a iz toga imala od pet do deset poena prednosti. Verovatno dobro naučivši lekciju na Kanarskim ostrvima, pre nekoliko dana, ili nešto ranije, u sred „Morače“ u porazu od Spartaka. Za razliku od Evrokupa gde diše na škrge, sada već crno-belima diše za vrat u regionalnoj ligi. Primicanje lideru je overeno sa čak 97 poena, toliko o odbrani domaćih, segmentu bez koga je nezamisliva košarka ovog veka, posebno onih ekipa sa kojima radi trofejni Željko Obradović. Ali, često je zalud trenerska priča…
„Počeli smo utakmicu prilično letargično, dok je rival bio agresivniji u odbrani. Dopustili smo im lake šuteve za tri poena. Izgubili smo barem pet, šest lopti, ne zbog njihove forsirane defanzive, nego naših grešaka. Pa, tek situacije u prvom poluvremenu, čak u tri navrata, koš plus faul, kao i naši prekršaji pri njihovom pokušaju dalekometnog šuta,“ prisećao se Balša Koprivica svih sitnica koje su gurnule Partizan u prvi regionalni poraz.
Kreatori tih sitnica su bili Rašid Sulajmon, koji je bolje šutirao (često sam kao duh) za tri nego dva poena, kao i Mekinli Rajt, koji je sa 22 poena bio jedan od najefikasnijih, ali i sa šest asistencija, prilično solidno i nesebično, asistirao saigračima.
Klub iz Humske je u poslednja četri minuta u šest, sedam navrata bio na pragu preokreta, ali je svaki put tako malo (brojčano), a ipak tako mnogo (psihički) nedostajalo.
„Oni su bili mnogo čvrsti, a mi nismo uspeli da im pariramo. Odigrali smo nekako usporeno od početka do kraja. I kada smo bili u situaciju da ih ugrozimo, nismo donosili prave odluke u napadu, dok su oni onda lako poentirali,“ realno će centar Partizana.
U predstojećih sedam dana, dva evroligaška (Asvel, Anadolu) i jedan, ali vredan, regionalni izazov, večiti derbi. Jasnija slika mogućnosti crno-belih.
Časovi iskrenosti
U nedeljno veče, u Beogradskoj areni, bilo je prilično „grobara“, onih najodanijih, koji ne vrebaju samo evroligaške duele da bi bili viđeni. Takvi su iskreno odreagovali i posle poraza od Budućnosti i mlakim aplauzom ispratili prvotimce. Tek da se trgnu do prvog sledećeg ispita.
Bilo je dosta i najmlađih, kao i humanitarnih donacija simpatizera (plišane igračke) ugroženim sugrađanima i članovima porodice. Nije nedostajalo ni sporadičnih verbalnih delikata na račun prvog sudije Damira Javora. Slovenački arbitar je „nešto“ uvreda pustio kroz uši, dok će njegove kolege u Košarkaškoj ligi Srbije, biti mnogo rigoroznije (do pražnjenja dvorana) po jednoj od direktiva (odluka) Upravnog odbora KSS.
Večna neprebol
A, bilo je i setnog sećanja, 15. decembra su se navršile pune 24 godine od tragične smrti Harisa Brkića, koji je nekoliko dana ranije upucan na parkingu dvorane „Pionir“ posle večernjeg treninga. Isto toliko vremena otkada nije uhvaćen ubica (ubice) prvotimca Partizana i mladog reprezentativca SR Jugoslavije.
Originalni članak: Sport Klub.rs
