Uroš Luković po prirodi nije „mrštavac“, ali kada mu posle utakmice priđete i zatražite izjavu, neće vam se nasmejati. Prosto, ne voli da priča. On što ima, kaže na terenu. I niste baš često mogli da čujete šta ima da kaže.
Čak i kad postoji dobar povod za razgovor, moraćete da ga ubeđujete. Jer – 17 poena, šest skokova, za 21 minut na jednoj nozi, u večitom derbiju… sve to je više nego dobar povod da se „oglasi“. Luković, pak, ne misli isto.
– Izgubili smo – procedio je i na taj način potpuno jasno stavio do znanja koliko mu znače njegove brojke u utakmici, u kojoj je njegov tim poražen.
Mnogo toga iz meča sa večitim rivalom, Partizanu može da posluži u narednim mečevima.
Recimo, činjenica da posle lošeg početka i dvocifrenom minusa već u prvih pet minuta, nije dozvolio da utakmica ode u ko zna kom pravcu. Crno-beli nisu pali. Naprotiv!
– Ne pada Partizan tako lako, šta god da se dešava – uzvratio je Luković.
Da, ali da li su morali baš tako loše da krenu, šta je bio uzrok takvog starta, pitamo… Startni centar tima ih Humske nije imao odgovor.
– Ne znam – dodao je sležući ramenima.
Ipak je dao objašnjenje.
– Pokušavali smo da rešavamo šutem spolja, nijedna lopta nije ušla u reket… Ali, dobro. Kasnije smo uspeli da se konsolidujemo, uspostavili smo ravnotežu u igri i vratili se.
Međutim, posle određenog perioda u kome je na terenu „Pionira” vladala ravnoteža, ipak je došlo do pada posle koga Partizan više nije mogao da se vrati.
– Potrošli smo dosta energije dok smo uhvatili ritam, pa nas je možda i umor stigao. Imamo i povređenih igrača – nabrajao je razloge Luković.
Nije morao ni da govori koliko mu je žao zbog svega. Svaka reč je bila obojena velikim razočarenjem. Posebno jer…
– Mislim da možemo da igramo sa njima. Stvarno. Uostalom, već smo ih jednom dobili u ABA ligi. Zašto ne bismo ponovo.
