Potpisao je Uroš Luković dvogodišnji ugovor sa Partizanom 9. avgusta 2016. godine. Među crno-belima se zadržao samo jednu sezonu, iako je igrao vrlo dobro, a prethodno je sa MZT-om osvojio prvenstvo i kup Makedonije.
Prethodno tima iz Skoplja igrao je za FMP Železnik, beogradski Radnički, estonski Tartu, Kumanovo i Kožuv.
– Imao sam ponudu još u decembru, ali ipak nije bilo ništa od toga. Pre dve nedelje me pozvao Aleksandar Džikić, rekao mi je da bi voleo da dođem u Partizan, posle čega nisam dugo razmišljao – pričao je nekoliko dana po potpisu ugovora sa Partizanom Luković, koji je potom objasnio zašto i ranije nije došlo do saradnje:
– Partizan je u tom trenutku imao popunjen sastav, sa Kostom Perovićem na mestu centra. Zato nisam došao. Otišao sam u MZT i već u prvoj sledećoj utakmici sam im pokazao da su pogrešili.
U tom meču MZT je pobedio Partizan, a stariji Luković ubacio 20 poena, imao četiri skoka, dve rampe… Bila mu je to jedna od najboljih utakmica.
– Svi mi Lukovići smo crno-beli. Tata je radio u Partizanu, sestra igrala za ženski tim… – pričao je tada Luković.
Partizan – kao klub za koji navija od malih nogu, on i cela njegova porodica – ostao mu je u posebnom sećanju.
– Igrao sam za Partizan srcem. To što sam doživeo u „Pioniru“, punu halu, podršku navijača, nisam nigde pre. Možda samo kada sam igrao u Kumanovu, i tamo su navijači vatreni, dvorana je puna. Ali, nigde nije kao u Partizanu. Možda ne znam puno, ali sam u svakom meču davao sve od sebe.
Priznao je u jednom od razgovora za Žurnal ko će mu najviše nedostajati:
– Novica Veličković i Milan Iskrin.
Jedno je sigurno, Partizanu nedostaje igrač kao što je Uroš Luković. Pokazao je to ovaj momak u najgorem mogućem trenutku protiv tima za koji navija.
Tekst : Sportski žurnal
