Crno-beli na prvih 12 mečeva u 2022. dali 19 golova, a na istom uzorku utakmica s početka sezone čak 34
Probiće Partizan barijeru od 100 golova. Trenutno je na koti 96, nedostaju mu samo još četiri da bi bio trocifren, što automatski predstavlja podatak za poštovanje, jer se uklapa u klupsku orijentaciju, ofanzivni stil i očekivanja publike. Tako posmatrano deluje da je sve u Humskoj 1 potaman, da ekipa ima kapacitete da se ravnopravno bori sa večitim rivalom za trofej(e).
Praksa je pokazala da je Parni valjak očigledno usporio otkako se vratio sa zimske pauze. Suprotno logici koja nalaže kako bi trebalo da bude bolji nego ranije, tokom prolećnog dela sezone je na tom planu zatajio. Ili, nije kakav je bio.
Najbolje se to videlo u četvrtfinalnom susretu Kupa Srbije protiv Loznice. Prošao je rutinski, dobio sa 2:0, igrački je bio ubedljiv. Ne i rezultatski. Ako je postojala utakmica do spuštanja zavese koja bi trebalo da posluži za jačanje mišića, dizanje samopouzdanja, onda je to ova sa prvoligašem. Em što nisu ista liga, em što se deo navijača nadao da bi mogao da vidi reviju pogodaka, kako bi se poslala poruka javnosti i konkurentu. Ovako su tek dve lopte završile iza leđa Danila Golovića, posle hica glavom Rikarda Gomeša i lako završene akcije za Lazara Markovića. Još u prvom poluvremenu. U drugom je bila i prečka Aleksandra Lutovca, još nekoliko prilika. Ne i promene rezultata.
S jedne strane, zabrinjavajuće. Razlog je dijametralno suprotan učinak na početku sezone i kalendarske godine. Kad je završio letnje pripreme Parni valjak je izgledao kao da je izleteo iz katapulta, mleo je sve pred sobom i na prvih 12 utakmica u svim takmičenjima dao 34 gola. Po povratku sa zimskog raspusta realizacija je dramatično pala na samo 19 preciznih hitaca na istom uzorku mečeva.
Na početku je davao skoro tri gola po meču (2,83), sad gol i po (1,58). Ima navijača koji su primetili da ove godine tim Aleksandra Stanojevića ni na jednom susretu nije postigao više od dva gola. Opadajući trend doveo je i do toga da ga Crvena zvezda prestigne po broju pogodaka, iako je većim delom sezone Partizan u toj kategoriji bio u prednosti. Aktuelni prvak je u Superligi postigao sedam golova više, a posle ishoda minulog kola ima i bolju gol-razliku.
Starteri protiv Loznice (© MN Press)
Neki od razloga slabiije efikasnosti mogu se tražiti u manje agresivnom pristupu na protivničkoj polovini. Na početku sezone Partizan je korisito visok presing kao snažno oružje, brzo oduzimao posed, rano načinjao rivala i redovno bio raspložen (po četiri gola Proleteru, Voždovcu, Novom Pazaru, Kolubari, niškom Radničkom, pet Spartaku). Sad nema toliko žustrog pristupa u uvodu meča, što se videlo i na poslednje dve utakmice posle reprezentativne pauze, sa TSC-om i Loznicom. Možda nema ni dovoljno svežine, jer je već odigrao 48 utakmica, zamor materijala je očigledan, razumljivo je što pojedincima popušta koncentracija i nisu na istom nivou kao kad je takmičenje počelo. Deluje da stručni štab nema ni igrača koji bi u kontinuitetu pratio Rikarda Gomeša. Fenomenalni Afrikanac je postigao čak 30 golova (praktično, svaki treći), a samo još Kvinsi Menig je ostvario dvocifren učinak (deset). Povremeno se pojave Slobodan Urošević, neko od mlađarije (Nikola Terzić, Nemanja Jović), ali mu nedostaje još dvocifrenih fudbalera da odmene prvog strelca kluba kad mu ne ide. Jedan od razloga možda je što nema individualca poput Leonarda ili Sume (na šta je ukazivao i Ranko Stojić), sposobnih da izmisle gol u kritičnim situacijama i možda bi to trebalo da bude jedna od orijentacija sportskog sektora kad se budu vukli potezi pred naredni prelazni rok.
To je samo jedna strana medalje. Druga će pokazati da je pad efikasnosti prirodan. Normalna pojava u svetu sporta. Niti jedan tim može da izgura celu sezonu istim ritmom, niti je realno očekivati lepršavu igru i goleade u trenucima kad njegovo veličanstvo rezultat određuje sudbinu svih. Kako se broj utakmica smanjuje, tako se tenzija povećava i niko ne mari za umetnički dojam, već je samo cilj pobeda. Makar i golom razlike.
Pregršt je takvih primera na evropskim terenima. Lester je u završnici istorijskog pohoda na premijerligaški tron u jednom trenutku ređao samo minimalce, čak napadački nadahnut Mančester Siti gledao samo kako da se dokopa cilja jer se (baš kao i sad) trkao sa Liverpulom pretprošli put kad je bio najbolji u Engleskoj, Real Madrid je prethodni put sa Zinedinom Zidanom postao prvak Španije tako što nijednu od poslednjih 12 utakmica Primere nije dobio više od dva razlike, a slično je ponovio Altetiko u prethodnoj sezoni. Upravo to su pokazatelji kako se ponaša šampionski tim, a na crno-beloj strani Topčiderskog brda uveravaju da poseduju tu crtu.
Kako kažu, ne bi imali ništa protiv da sve utakmice do kraja dobiju sa po 1:0, jer bi to značilo duplu krunu. Na kraju krajeva, prethodni put kad je do nje stigao, sa Markom Nikolićem, od poslednjih osam mečeva koje je dobio čak pet je bilo golom razlike!
I tako se osvajaju pehari.
REŠENJE U CENTARŠUTEVIMA
Pokazao je Partizan tokom sezone raznovrsnost prilikom matiranja rivala, ali mu je najjače oružje u 2022. centaršut.
U kalendarskoj godini tako je dao golove u Nišu (posle ubačaja Meniga i Jojića Rikardu i Uroševiću), na revanšu sa Spartom (Jojić-Rikardo), protiv Metalca (Marković za Rikarda), TSC-i (Natho namestio pogodak Uroševiću), a i u kup susretu sa Loznicom (Izraelac proigrao Gomeša).
Originalni članak: Mozzart sport
