Ništa te ne pripremi za trenutak kad klinac zaigra u večitom derbiju—i ne trepne.
Ognjen Ugrešić nije samo još jedan talent koji dobija priliku u mrtvoj sezoni. On je dokaz da Partizan konačno zna šta radi sa sopstvenom budućnošću. I još važnije—da je spreman da na nju zaista računa.
Bez pompe, bez straha, Ugrešić je ušao direktno u epicentar domaćeg fudbala. I odigrao kao da je tu godinama.
„Prešao sam iz omladinaca krajem godine, a sada već u aprilu bio starter u večitom derbiju.“
Ovo nije samo priča o jednom igraču. Ovo je dijagnoza stanja Partizana—i možda jedini lek koji im je ostao.
Blagojevićev eksperiment: Ili klinci, ili ništa
Dolazak Srđana Blagojevića značio je prekid sa starim navikama. Kraj instant rešenja, stranaca bez učinka, „sigurnih opcija“. Umesto toga: deca. Akademija. Vizija.
Ugrešić je tu odmah iskočio. Igra agresivnije. Trening po trening, uhvatio ritam prvog tima. Sam priznaje da nije znao da će igrati do dana utakmice—što njegov nastup čini još upečatljivijim.
Partizan sada deluje kao Ajax početkom 2010-ih ili Arsenal na početku Artetinog mandata. Sistem prvo, sve ostalo kasnije. Razlika? Ovi klubovi su imali vremena i pare. Partizan nema ni jedno ni drugo.
Zato ovaj eksperiment mora da uspe. Ili bar da izgleda kao da uspeva.
Zašto je ostanak zapravo najhrabriji potez
Priče o transferima već su krenule. Veliki klubovi prate. Ali Ugrešić ne juri izlaz. Ne još.
„Plan je da ostanem ovde i da što bolje odigram sezonu… da se uzme neki trofej.“
Zvuči jednostavno. Skromno. Ali u današnjem fudbalu—to je gotovo revolucionarno.
Uporedite to sa Lukom Jovićem ili Andrijom Živkovićem. Rani odlasci, brzi usponi, pa… dugi padovi. Ugrešić kao da je naučio tu lekciju. Ne moraš da odeš da bi uspeo.
Ovo nije samo vernost klubu. Ovo je strateško razmišljanje. On zna da je minutaža vrednija od postera. Da je kontinuitet vredniji od klupske reputacije.
Ako ostane dosledan, Partizan neće samo imati novog prvotimca. Imaće lidera generacije.
