Tiho su došli. Bez pompe, bez najava. Ali čim su prvi put zakoračili na teren u crno-belom dresu – znali smo. Ovo su naša deca. Ovo je Partizan.
Ognjen Ugrešić i Vanja Dragojević. Vezni tandem koji je iz Teleoptika stigao pravo u srce veznog reda prvog tima. Jedan finišira akcije i trese mreže, drugi zatvara prilaze kao da je od betona. A zajedno – dišu kao jedan.
I zato raduje vest Mozzart sporta da će obojica potpisati nove, višegodišnje ugovore sa Partizanom. Pet godina – pet sezona nade da ćemo konačno gledati tim koji se gradi, a ne samo krpi.
Ugrešić je već poznato ime. Nekad ga je, navodno, pratio i Mančester Junajted, ali nije se dao zaneti. Radio je, ćutao, čekao. I dočekao. Tri puta je zatresao mrežu u seniorskom dresu, a svaki pogodak je bio poruka: “Ovde pripadam!“
Dragojević? Njega nije bilo ni u kadrovskim planovima, ni u pripremama. A onda ga je Blagojević spazio na jednoj utakmici Srpske lige Beograd. Pozvao ga, probao ga – i nije ga više puštao. Od Surdulice do derbija – Vanja je pokazao da mu mesto nije u nižim ligama, već u srcu Humske.
I sad, kada su obojica zacementirali mesto u rotaciji, kada je njihova vrednost prepoznata, klub je povukao pravi potez – novi ugovori, novi početak. Ne samo za njih dvojicu, nego, nadamo se, i za drugačiji Partizan. Onaj koji veruje u sebe. Onaj koji se ne odriče svoje dece. Onaj koji razume da su klinci sa betona najveći kapital.
Jer, možda smo mnogo puta rekli „sledeća sezona je ključna“. Ali sada to može da bude istina – ako se zaista počne sa sistemom, sa decom, sa idejom. Ako ne bude kasno. A možda… možda nije.
Ugrešić i Dragojević su dokaz da Partizan ima budućnost. Samo ako odlučimo da je zadržimo u Humskoj.
VOLIMPARTIZAN.RS
