Piše: Volimpartizan.rs
Prema navodima Korijere delo sporta, Ognjen Ugrešić je rekao “da” Bolonji. To je, u svetu fudbalskih pregovora, važna, ali ne i konačna informacija. Igrač je izabrao klub — međutim, između dva kluba dogovor još ne postoji, i upravo tu počinje deo koji za Partizan zaista znači nešto.
Razlika između ponude Bolonje i onoga što crno-beli traže iznosi dva miliona evra: Italijani nude maksimalno osam, Partizan traži deset. Sasuolo i Fajernord imaju izdašnije ponude na stolu. Bolonja pokušava da tu razliku premosti klauzulom o dvadeset odsto od buduće prodaje Ugrešića.
Dva miliona razlike i jedna klauzula koja može da promeni računicu
Klauzula o procentu od buduće prodaje nije egzotičan mehanizam — u modernom fudbalskom poslovanju to je standardni alat kojim manji klubovi pokušavaju da se zaštite. Pitanje je samo koliko vredi u praksi.
Ako Ugrešić nastavi da napreduje i za nekoliko godina bude prodat iz Bolonje za, recimo, trideset miliona evra, Partizan bi od te klauzule inkasirao šest miliona. U tom scenariju, ukupni prihod od transfera bio bi četrnaest miliona — i to bi bio izvanredan posao. Ali klauzule ostaju mrtvo slovo na papiru ako igrač stagnira, ako se povredi, ili ako se proda ispod očekivanja. To je rizik koji Partizan preuzima ako prihvati nižu fiksnu cifru.
Smatram da bi sklapanje ovog posla pod razumnim uslovima — uz dobro formulisanu klauzulu i uz fiksnu cifru što bliže traženih deset miliona — bio ozbiljan finansijski potez u trenutku kada je Partizanu taj novac stvarno potreban. Nije to samo prodaja jednog igrača. To je prostor za disanje, za planiranje, za pokrivanje troškova koji se akumuliraju u svakom prelaznom roku kada klub nema siguran prihod.
Zašto Bolonja igra na sentimentalnu kartu i šta to govori o njihovoj poziciji
Prema dostavljenim informacijama, Bolonja se poziva i na nasleđe Siniše Mihajlovića u tom klubu, pokušavajući da Partizanu ponudi nešto više od novca — priču, kontinuitet, vezu. To je lep gest, ali je i znak da znaju da im ponuda nije najjača na stolu.
Kada klub nema najbolju finansijsku ponudu, igra na emotivne karte. To nije nužno loše, ali Partizan ne sme da potpiše papire koje ne bi potpisao da se Mihajlović ne pominje. Sentimentalnost u ovom slučaju treba da ostane u razgovoru — ne u ugovoru.
Šta Partizan treba da izvuče iz ovih pregovora, bez obzira na ishod
Bez obzira na to hoće li posao na kraju biti sa Bolonjom, Sasuolom ili Fajrnodom, postoje dve stvari koje Partizan mora da osigura.
Prva je zaštita od buduće vrednosti. Ugrešić je mlad, ima kvalitet i napreduje — to je razlog zašto ga tri ozbiljna evropska kluba žele. Ako ga prodaješ sada, moraš imati udeo u onome što sledi. Dvadeset odsto od buduće prodaje je minimum koji ima smisla zahtevati.
Druga je disciplina u pogađanju. Navodi sugerišu da Partizan čeka da vidi šta će Sasuolo i Fajernord da ponude pre nego što daju definitivan odgovor Bolonji. To je ispravan pristup — ne treba zaključavati posao dok postoji prostor za konkurenciju.
Teško je govoriti o prodaji igrača koji ima perspektivu kao da je to samo cifra na papiru. Ali realan pogled na trenutno stanje kluba govori da je pametna prodaja Ugrešića — uz dobro pregovarane uslove — jedan od boljih finansijskih poteza koje Partizan može da napravi ove zime. Tih osam, ili idealno deset miliona evra, uz solidnu klauzulu, nisu samo prihod. Mogu biti temelj za sledećih godinu dana planiranja. I to ne treba da bude razlog za žalost, nego za dobar pregovarački stav.
ŽIVIMO CRNO-BELO, SVAKI DAN.
Piše: Volimpartizan.rs
DONIRAJ I PODRŽI RAD PORTALA
Ukoliko želiš da podržiš nezavisni rad portala Volimpartizan.rs, možeš to učiniti donacijom. Svaka podrška znači. Hvala ti što si uz nas.
http://paypal.me/volimpartizan
Dinarski račun kod Yettel banke: 115-0381638123518-11
