Ukoliko u revanšu u Belgiji protiv Genta iduće srede ne budu stigli do potpunog rezultatskog preokreta, „crno-beli“ bi bili prva ekipa koja je ispala iz sva tri evropska takmičenja ove godine . – Za Saldanju nema konkretne ponude?
Kada bi ovi sadašnji fudbaleri Partizana a sa njima i svi drugi koji su danas deo slavnog kluba, znali koliko je truda i znoja uloženo da bi Partizan bio gde jeste, svima njima, bar onima koji imaju bar malo časti, brideli bi obrazi od srama. U dugoj i bogatoj istoriji klub iz Humske je nailazio i na veće prepreke i iskušenja, izlazivši iz njih i jači i bolji. Ali, ovo stanje, traje poprilično dugo. Od čuvene utakmice u Njukastlu (2003) prošle su pune dve decenije. Još uvek su prijatna sećanja na fantastična ostvarenja Lotara Mateusa i njegove fudbalske družine. Nakon podviga na Ostrvu divila im se ne samo Srbija već i čitava Evrope. Jer ko je tada mogao da pretpostavi da će klub iz Beograda u tom trenutku uspeti da nadvisiti Alena Širera i moćan engleski klub. Od te godine Partizan je dva puta bio deo Lige šampiona. Čak devet puta igrao je u grupnoj fazi Lige Evrope i dva puta Lige konferencija. Ali, sve te uspehe klub iz Humske je ostvarivao zahvaljujući ambijentu na tribinama, dobroj selekciji fudbalera, gde su centralno mesto imali igrači iz omladinske škole. Danas, nažalost, ništa od toga više nema….
Dugogodišnji nazovimo ga fudbalski rat između navijača i uprave, baš dugo traje. U takvoj situaciji treneri su u vrlo nezgodnom položaju, igrači još težem. Da li je preksinoćni poraz kod kuće od belgijskog Genta samo produžetak agonije. Ili će se jednom za svagda staviti tačka na ovo stanje, koje ne samo da iritira Partizanove navijače već i opasno ljuti armiju navijača. Pa i ne čudi što su tribine nikad praznije…
Partizan, odnosno njegov mnogi kažu tvrdoglavi dvojac predsednik i direktor, nalazi se na veoma važnoj sportskoj raskrsnici. Napred ova ekipa, bez obzira što se u klub vratio Stanojević, očigledno ne može. Nazad, nema gde, jer ako se iduće sedmice ispadne iz Evrope, biće to težak udarac za klub, koji se praktično već godinama snalazi na državnim jaslama. Jer kada je teško, kada nema para za licencu, onda država nesebično pomaže. Kada je problem platiti rate poreza državi, onda država ponovo gleda kroz prste. Dokle više?
Odabir fudbalera je u najmanju ruku krajnje problematičan. Jasno je da su u Partizan došli fudbaleri koji ili nisu imali gde ili su pristali na dogovor sa klubom. Pa šta bude. Mogu u našem klubu da se ljute do mile volje na trenera kijevskog Dinama koji je posle revanša rekao pravu istinu. Mogli smo domaćinu da damo koliko smo želeli golova. Jer, to nije onaj Partizan, koga je krasila čuvena omladinska škola. Sećam se i njihovog trijumfa u Dnjepropetrovsdku (strelac gola Miroslav Radović u 86. minutu). Previše je stranaca a to je ne mali problem za klubove iz ovog dela Evrope, koji su godinama izvozili velike igrače. A danas uvoze trećerazredne strance!
Aleksandar Stanojević je veliki navijač Partizana. Neko kome je klub kao druga kuća. Ali, očigledno da je izabrao pogrešan trenutak da se vrati u svoju kuću. Razočarenje zbog takve odluke nisu krili ni njegovi bliski fudbalski prijatelji. Tim činom, povratkom u kuću koja je potpuno prazna, Stanojević je na neki način doveo u pitanje svoj dosadašnji trenerski rad. Jer, šta jednog uspešnog trenera čini nego dobri rezultati. A takvih ostvarenja u Humskoj je sve manje.
Možda su porazi od Dinama, Lugana i od Genta poslednja opomena, da se stane na put posrtanju kluba, duge i svetle tradicije. Da nam je klupski fudbal, a tu se ne misli samo na Partizan, već i druge koji su izlazili u Evropu, u velikoj rezultatskoj krizi pokazuje i činjenica da su naši klubovi u poslednjih 40 odigranih utakmica na međunarodnoj sceni čak 36 puta doživeli poraze! Gospodo, zar to nije crveni alarm, pa se onda svi zajedno pitamo zašto reprezentacija ne može da prođe u drugi krug nekog velikog takmičenja.
Mateus Saldanja silno želi da napusti klub. Iskreno, ovaj majstor fudbala, odavno je prevazišao sredinu, ali, pitanje je ko će se zainteresovati za igrača, čiji klub više u Evropi ne predstavlja neki važan sportski faktor. Da li to znači da na fudbalskoj berzi Partizanu opasno padaju akcije? Ako je tako, onda je i pitanje ostanka kluba, dovedeno u pitanje. Jer od kojih para će se izmirivati obaveze na dnevnom nivou. Ko će obezbediti novac za ne male ugovore koji imaju strani igrači. I na kraju, ko će iduće godine da plati licencu, ako Partizan ponovo izbori učešće u Evropi?
Originalni članak: Politika.rs
