Uroš Trifunović je jedan od četvorice prvotimaca Partizana rođenih 2000. godine
Odjednom, preko (nekoliko) noći, Partizan je uz sve ambicije o kojima se naglas priča, postao i jedan od mlađih timova kada u obzir uzmemo najjaču konkurenciju u takmičenjima u kojima učestvuje. Nećemo pisati o imenima, jer niti znamo koji će se momci probiti do najboljih 12 (neka bude 14), niti je fer da neke precrtavamo u trenutku dok se oni bore za mesto u orkestru dirigenta Željka Obradovića.
Ali, ono što već sada znamo jeste da u Partizanu ne postoji igrač stariji od 28 godina (toliko su napunila dvojica) kao i da su ugovore na više sezona, kao bitna pojačanja, potpisali dečaci uzrasta od 20 do 23 godine. U Humskoj su ih i dočekali neki vršnjaci, ali tu već ulazimo u pitanje selekcije, gde ne želimo (niti umemo) da zađemo.
U svakom slučaju, posle dolaska Balše Koprivice na Zlatibor i priključivanja mladog centra treninzima Partizana, u timu – a kada kažemo to cenimo da su prvotimci – sada su četvorica igrača rođenih 2000. godine. Uz sina Slaviše Koprivice, tu je i naslednik Aleksandra Trifunovića, Uroš, zatim Alen Smailagić i Jam Madar.
Smailagić kraće, Koprivica duže, američki su đaci. Madar je odrastao u nekoj drugačijoj sredini sa jasnim ciljem usmerenim ka Americi. Ali, Trifunović je prolazio kroz ”uobičajeniju” priču postao je standardni prvotimac Partizana sa 18 godina, nedugo potom igrao je ključne minute u najvažnijim utakmicama, dobijao pozive i za reprezentativne prozore, ponovo morao da se bori za mesto na parketu u crno-belom dresu…
I uvek je bio najmlađi. Sada je počeo pripreme sa istim takvim statusom.
– Gde god da sam igrao, čak i u omladinskim kategorijama, ja sam bio najmlađi. Navikao sam na to. Dobro je dok sam mlad – nasmejao se Trifunović u razgovoru za Sportsku žurnal vođenom pre nego što će klub pojačati vršnjaci Koprivica i Madar. – Ali, zaista od prvog dana kada sam upoznao ove momke ne osećam da sam od njih mlađi i po sedam-osam godina. Već da sam ravnopravan sa njima. Totalno mi je dobro, zanimljivo, da učim od njih.
Kada kaže da će učiti od ljudi kojima je okružen, Trifunović ne misli na košarkaške osnove. Misli na ono što se dobija iskustvom, saradnjom sa najvećim trenerima…
– Ovde se pre svega kupe saveti od Željka Obradovića. A od igrača rutine, profesionalizam, cake u igri, prljave fore… Lak način da se postigne koš, uhvati skok, da se uvede u utakmicu… Sve to učim. Probao sam i prošle godine od nekih, ali sada stvarno mislim da imamo mnogo jak roster koji može da pomogne u tome.
Za mlađe igrače, koliko god će biti bačeni u vatru već u ovoj sezoni, najvažnije je da u kompletan rad uđu sa idejom ”idem da učim”.
– Uvek treba imati fokus, to nije ništa novo. Samo da se koncentrišeš na rad.
Trifunović ne krije mu cela priča oko Partizana prija.
– Uzbuđen sam što sam deo ovog novog projekta. Osećam se dobro, polako ulazim u ritam, u formu. Ovaj jači tim me motiviše. Ovo su momci koji su igrali fajnal-for Evrolige prošle sezone, neki su bili u NBA i imaju to iskustvo. Sve je to motiv više za mene da kao mlad igrač doprinesem rezultatima ekipe. Da se borim sa njima za mesto u timu.
Originalni članak: Sportski žurnal
