Znate li koliko je prošlo vremena između dve utakmice oporavljenog Zorana Tošića za Partizan?
Tačno 126 dana – od gostovanja na prvenstvenoj premijeri Radniku u Surdulici, 22. jula (0:1), do goleade protiv Dinama u Humskoj, 25. novembra (6:0)!
– Drago mi je što sam ponovo na terenu – isijava zadovoljstvo iz glasa popularnog Bambija, s referencom decenijskog reprezentativca i krilnog napadača zavidne internacionalne karijere.
I, auditorijum na Topčiderskom brdu jednoglasno se složio: bilo je milina gledati rođenog Zrenjaninca kako barata „bubamarom”, lako, lepo, svrsishodno…
– Najbitnije: Partizan je pobedio! Odigrali smo dobru utakmicu, postigli mnogo golova, priznajem – što nije često s naše strane. Završnica nam nije bila na vrhunskom nivou u prethodnom periodu, tačno, ređali smo trijumfe, al’… Drago mi je što je ovaj najubedljiviji…
Podsetimo, Tošić je početkom avgusta operisao u Augzburgu, kod čuvenog dr Ulriha Beniša, meniskus, prethodno, dugo je kuburio s kolenom, letos mu je zbog povrede propao i već dogovoreni transfer u Tursku.
I odmah – majstorije: asistencija Rikardu Gomešu, fudbalofili rekoše – „spojio” je vođu navale s golom, te lucidan pas iza leđa odbrane Dinama, kao uvertira u proigravanje Đorđa Ivanovića ka Nemanji Nikoliću – za stavljenu tačku na „vatromet”.
– Drago mi je, kad god sam na terenu trudim se da direktno utičem na ishod meča. To je u suštini i posao nas ofanzivnih igrača. U svakoj utakmici pokušavam da napravim korist za svoju ekipu, eto, protiv Dinama je uspelo i puno mi je srce zbog toga. Nadam se da će da bude još asistencija u mojoj režiji.
