Od skepticizma do poverenja – kako je iskusni centar postao važan šraf u igri crno-belih u najtežem delu sezone.
Kada Partizan u sred sezone dovede igrača koji je već zakoračio u četvrtu deceniju i koji godinama nije bio deo evroligaškog ritma, očekivanja su prirodno ograničena. U takvim okolnostima, svaka odluka sportskog sektora prolazi kroz sito sumnje, a poverenje se ne dobija unapred, već se gradi iz minuta u minut.
Tonje Džekiri nije došao kao pojačanje koje menja tok sezone, već kao igrač koji treba da zatvori pukotine. U timu koji je ostao bez stabilnosti u reketu, njegova uloga od starta je bila jasna – da donese čvrstinu, iskustvo i osnovnu strukturu igre pod košem. Prve evroligaške utakmice nisu bile blistave, ali su pokazale nešto važnije: razumevanje zadatka.
Kako su dani prolazili, a tim počeo da se preslaže, Džekiri je polako ulazio u ritam. Njegova saradnja sa Nikom Kalatesom donela je ono što je Partizanu nedostajalo – jednostavnost. Bez forsiranja, bez nepotrebnih poteza, uz čitanje igre i pravovremene reakcije. Takav centar ne traži loptu, ali zna šta s njom kada dođe do njega.
U poslednjim mečevima videlo se ono što se ne uči na treninzima – mir. Sigurnost u šutu sa poludistance, kontrola defanzivnog skoka, ali i pas više kada je najpotrebnije. U momentima kada je rotacija bila skraćena, a energija na ivici, njegova prisutnost pomogla je da Partizan ostane u utakmici i kada je delovalo da su okolnosti protiv njega.
Današnji Partizan izgleda kompaktnije nego pre mesec dana. Ne zato što ima više talenta, već zato što ima jasnije uloge. U tom poretku stvari, Tonje Džekiri nije igrač oko koga se gradi ekipa, ali jeste igrač koji omogućava drugima da budu bolji. A to je često vrednije od svake brojke u statistici.
ŽIVIMO CRNO-BELO, SVAKI DAN.
Piše: Volimpartizan.rs 🖤
