orodična legenda kaže da je oduševljeni Viktor Kana podigao sedmomesečnog Leandrea iz kolevke i tri puta ga bacio u vis, pre nego što je sa sinom u naručju ispred televizora u sevdahu zaigrao čuveni afrički ples, oponašajući heroja nacije – Rodžera Milu, domišljatog majstora sposobnog da ukrade loptu Reneu Igiti (pokušao da ga predribla!) i postigne drugi gol u produžecima za grandiozni trijumf Lavova protiv Kolumbije. Slavlje u domu s pločicom na ulaznim vratima – Tavamba: Kamerun će u četvrtfinalu Svetskog prvenstva u Italiji 1990. da igra protiv Engleske!
– Volim Srbiju i Beograd. Obožavam Partizan i Grobare. Mnogo sam srećan i statistika mi je bolja nego kad sam došao – ponosito u predvorju novogodišnjih praznika zbori Leandre Tavamba.
Dakle, bila je to ljubav na prvi pogled. Simpatični džin iz Kameruna za treptaj oka stekao je naklonost pristalica srpskog šampiona, prethodno i ne šutnuvši loptu u postojbini „evropskih Brazilaca”. U „Zemunelu”, domu fudbalera Partizana, pojavio se inspirisan stajlingom Indijane Džonsa!
– Obožavam šešire, nosio sam ih i u Africi. Neke sam i sam kreirao. Fudbal u mojoj otadžbini nije profesionalan, više je kao zabava. Pratim modu, volim da imam i oblačim ono što mi se sviđa. U Partizanu su bili iznenađeni mojim stilom, ali su se brzo navikli, posebno kad mi se Danilo Pantić, izvestan period u Engleskoj, pridružio u nekim „ekstrevagancijama”.
Dotle, gorostas iz Jaundea nije bio u krupnom kadru. Sva slava je proletos legla na tasUroša Đurđevića i Leonarda da Silve Souze, najefikasnijeg tandema u crno-beloj modernoj istoriji.
– Imali smo dva sjajna napadača, bio sam tu da pomognem – smeje se i dan danas Tavamba, ponavljajući rečenicu kojom je „matirao” sportskog direktora Ivicu Ilieva, upitan što u većoj meri ne tera golmane da vade lopte iz mreže.
Ipak…
– Nikad neću moći da zaboravim taj derbi na Marakani. Sjajnom partijom pobedili smo Crvenu zvezdu i pokazali Srbiji da zaslužujemo titulu. Postigao sam gol i izlazeći iz igre zastao naježivši se: Jug me je stavio u pesmu…
Čuveni hit italijanskog „slavuja” Roka Granate u obradi Grobara dobio je drugu dimenziju: „Tavamba, Tavamba, Tavamba, ti ne znaš da volim te ja!”
– Pričam srpski. Malo. Više ga razumem. Gde god sam igrao, trudio sam se da naučim jezik. LJudi me vole, navijači me motivišu. Kad sam shvatio reči pesme, hteo sam da poletim.
I ta derbi rola, poznavaoci fudbala bi istakli – i mnogo više, projektovala je Leandrea u ljubimca, još kad je šampionski tango, po trijumfu protiv Radničkog u Nišu, oplemenio obukavši kostim maskote Čempija…
– Upoznao sam Kamerunce i Afrikance u Srbiji. Znate li šta kažu? Presrećni su! Dugo smo bili kolonija, znamo da živimo sa Evropljanima. Nisam ovde video ni trunku rasizma! Dešava se ponekad da neko želi da vas izbaci iz takta, ali toga ima svuda. Baš svuda.
Na ovu Tavambinu konstataciju ostaje nam samo da kažemo prvu reč koju je pre godinu i „malo jače” izgovorio na srpskom…
– Hvala! Izgleda da sam poliglota: pričam francuski, engleski, ruski, slovački, srpski, nekoliko mojih, kamerunskih dijalekata…
Jezik fudbala je – univerzalan. Vođa crno-bele navale je jesenas, razgoropadivši se i dupliravši učinak u odnosu na proleće, pokazao da je i na tom polju majstor. Partizan je plesao u ritmu Tavambe!
– Boli nas drugo mesto i devet bodova zaostatka za Crvenom zvezdom. Tačno, dobre su komšije, gaze i u Evropi, ali… Bili smo ravnopravni u dva derbija, verujem da ćemo na proleće da budemo i bolji.
Dubok uzdah i…
– Nije gotovo… sve dok se ne završi. Sećamo se i prošle godine, Crvena zvezda je imala veliku razliku, uspeli smo da se vratimo i osvojimo duplu krunu. Što se istorija ne bi ponovila?
Kameruncu, odjednom, zadrhtaše glasne žice:
– Beograd je lep grad i uživam da ga obilazim. Doduše, sad kad je zahladilo dobro mi je došla pauza, znate odakle sam. Zato, ne volim ni da igram po snegu, ali kad moram, kao protiv Vojvodine…
I, u metu:
– Zar mislite da je lako igrati na terenima kao što je bio protiv Vojvodine kod nas ili protiv Napretka u Kruševcu? Nemoguće! Još više mi je krivo što smo promašivali šanse. E, to boli!
Brzometnu promenu raspoloženja inicirao je spomen činjenice: Parni valjak zimi u Evropi. S nemerljivim zaslugama afričkog golgetera: preciznog protiv Dinama, Skenderbega i Jang bojsa.
– Ovaj tim nema limit! Nismo rekli poslednju reč, imamo još prostora za napredak. Drago mi je što smo se plasirali u šesnaestinu finala Lige Evrope i što ćemo da se ogledamo i na tom nivou. Znam da mnogo ljudi veruje u nas, radimo naporno i to donosi rezultate. Nastavićemo!
Partizanu će za nastavak sna na međunarodnoj sceni prvo na crtu – Viktorija Plzenj.
– Želimo i imamo šanse da prođemo dalje. Viktorija je tim protiv kojeg može da se igra, iako je najbolja u Češkoj i poseduje kvalitet. Baš kao i mi! Prošli smo grupu i nećemo da se zaustavimo.
Crno-beli na proleće s Tavambom ili…
– Moj fokus je na Partizanu! Čitam da me mnogi klubovi traže, ne znam ništa na tu temu…
Crno-beli džin. Heroj. Razbijač. Gospodin. Šmeker. Afrikanac evropskih manira. Leandre Tavamba!
Selektor nije došao protiv Vojvodine
Partizanov centarfor još čeka debi za reprezentaciju Kameruna, iako je prošao sve mlađe selekcije:
– Selektor je trebalo da me gleda protiv Vojvodine, nije se pojavio, ali i dalje sam na vezi s ljudima iz federacije. Uveren sam da ću uskoro da dobijem priliku da igram za reprezentaciju.
