Takuma Asano, prvi Japanac koji je obukao crno-beli dres u istoriji FK Partizan debitovao je na utakmici 3.kola kvalifikacija za Ligu Evrope protiv ekipe Malatije postigavši gol u 89′ minutu igre.
Posle ovacija navijača Partizana koji su dobili novog ljubimca među igračima,kao i velikog interesovanja medija za Asana, dvadesetčetvorogodišnjak rođen u mestu Mie u Japanu govori za Partizanov sajt o Beogradu, porodici, fudbalu, željama, večitom derbiju, tradiciji i sl.
Asano,pre desetak dana si došao u Beograd. Uz obaveze na treningu, koliko si imao prilike da obiđeš grad?
– Da, imao sam priliku da nekoliko puta prošetam gradom, obalama reka i veoma mi se dopada atmosfera. Naročito zato što postoje građevine, zgrade koje reflektuju neku ovdašnju istoriju, a takvih građevina u Japanu nema i zbog toga mi se dopada ono što sam za sada video. Beograd je za mene jedan poseban grad, deluje prijatno, ima puno kafića, restorana, ljudi sede opušteni i to mi se dopada.
Međutim, ja pored fudbala ne izlazim mnogo, tako da mislim da ću najveći deo vremena provoditi kod kuće.
Koliko si znao o Beogradu i Partizanu pre dolaska u klub?
– Iskreno, nisam znao ništa ni o Partizanu, Srbiji i fudbalu ovde, ali smatram da je to jedno izuzetno iskustvo za mene, život u jednoj nepoznatoj zemlji, nepoznatom gradu, da vidim kako ovde funkcioniše fudbal, Partizan kao tim.
-Dragan Stojkovića Piksi je veoma poznat u Japanu i mi smo ga svi gledali. Kada sam ja bio dete on je još bio igrač. Nakon toga on je postao trener, tako da, zapravo, Piksi je jedino što sam znao u Srbiji do sada.
-Jedna od mojih želja, odnosno zadataka je da se za Partizan i Srbiju više pročuje u Japanu jer kao što znate, do sada to baš i nije slučaj. Slažem se moj angažman ovde može da bude povezan sa mojim angažmanom u reprezentaciji Japana, vrlo sam svestan da su te dve stvari povezane tako da i u tom smislu želim dam svoj maksimum i u Partizanu i u reprezentaciji.
Pomenuo si da dosta vremena provodiš na našem sportskom centru Partizan-Teleoptik, kako ti se on dopada?
– Iznenadio sam se, razlikuje se od drugih objekata koje sam imao prilike da vidim u Srbiji, pre svega što ima mnogo terena i što je sama zgrada tako impozantna. Na početku mi je bilo malo teško što je teren malo neravniji u odnosu na Nemačku i Japan, tako da bi trebalo što pre da se naviknem na to.
Već si imao ‘vatreno’ krštenje pred publikom u debiju u kojem si postigao gol. Da li si očekivao onakvu atmosferu na stadionu?
– Budući da sam imao prilike da gledam snimke, bilo je u skladu sa mojim očekivanjima. Delovalo je vrlo uzavrelo i strastveno.
Publika te je sjajno prihvatila, skandirali su i tvoje ime kada si ušao u igru i pri svakom kontaktu sa loptom?!
– Ja sam ovde od samog dolaska zaista bio lepo prihvaćen, mediji su bili zainteresovani, u mnogim vestima sam se već pojavio pre nego što sam zaigrao na terenu, pa mislim da su ljudi na taj način mogli da čuju za mene. Samim tim, mislim da je to doprinelo mojoj popularnosti i takođe, želeo sam da igram tako da opravdam tu popularnost i očekivanja koja sam stekao među svima vama i navijačima ovde i trudio sam se da tako i bude. Naravno, veoma mi je drago što sam uspeo u tome i što su me tako prihvatili.
Copyright: Pedja Milosavljevic
Znamo da te zovu jaguar, videli smo da si se pre ulaska na teren molio, da li imaš još neki standardni ritual ili amajliju?
– Od detinjstva imam običaj da se molim, a od kada sam postao profesionalni fudbaler molim se pred svaku utakmicu da dam što više golova. A što se tiče amajlije, mi u Japanu imamo jedno, da kažem, mesto u kući, svetilište, koje je posvećeno preminulom dušama, tako da sam poneo sa sobom par stvarčica sa tog svetilišta.
-Što se tiče nadimka jaguar, to je bilo ubrzo nakon što sam postao profesionalni igrač, imao sam 18 ili 19 godina, taj nadimak su mi dali mediji. Rekli su da je moj stil igre, da tako kažem, nalik jaguaru i onda je jedan od navijača Hirošime tokom jednog meča pokazao transparent na kom je pisalo „Asano jaguar“, a ja sam nakon toga posle svakog gola koji sam postigao, takoreći zauzimao „pozu jaguara“, to se postepeno ustalilo i od tada imam taj nadimak.
Kolliko ti znači što si već u prvoj utakmici za Partizan postigao gol?
– Kao što sam rekao, ovde su me svi veoma lepo dočekali i već na početku sam shvatio da se od mene puno očekuje, osećao sam odgovornost da tako i igram u ovom meču i sa te strane mi je drago što sam uspeo da postignem gol. Hteo sam još više da doprinesem meču i trudiću se da nastavim tako da igram.
Pohvalio si našu odbranu i napad, ali interesantno je da si se sa Sejdubom Sumom jako brzo “konektovao“, obično je igračima potrebno vreme da igraju zajedno onako kao vas dvojica u četvrtak. Kako to komentarišeš?
– Moj stil igre je takav da najviše volim da budem u poziciji iz koje mogu da dam gol, stoga je jako bitno da u timu postoji igrač koji može da doda loptu. Moj zadatak je da prepoznam ko su takvi igrači, I mislim da je Suma upravo takav i u tom smislu mi odgovara.
Ono što mi se posebno dopalo jeste što je ceo tim Partizana takav, da svi igrači međusobno sarađuju, ceo tim se drži zajedno i tokom napada i tokom odbrane, da su vrlo kooperativni, da se posebno tokom odbrane čvrsto drže zajedno i da su veoma posvećeni odbrani.
Na Tvteru si se zahvalio na japanskom, igrači Partizana su ti u internoj Viber grupi odgovorili takođe na japanskom, šta kažeš na to?
– Da, istina je, bio sam iznenađen, video sam sve i jako sam srećan, naravno.
Da li si video japansku zastavu u publici tokom utakmice?
– Da, video sam.
Igrači će te sigurno učiti neke srpske reči, šta bi voleo prvo da naučiš? Kako se sporazumevaš sa njima terenu, pretpostavljam na engleskom, one osnovne stvari?
– Deluje mi da je srpski jezik jako težak i ne verujem da ću uspeti da ga savladam, ali bih svakako voleo da naučim neke reči kao što su osnovni pozdravi ili terminologija vezana za fudbal. Što se tiče komunikacije sa ostalim igračima, da, pričamo na engleskom, mada ja ne govorim dobro engleski, ali želim da u budućnosti bolje naučim.
Koji ti je cilj u Partizanu, šta bi voleo da postigneš?
– Ima mnogo ciljeva koje bih želeo da ostvarim, ali osnovni razlog zbog kog sam došao u Partizan je da postignem što više golova i da doprinesem raznim pobedama, uključujući i evropska i sva ostala takmičenja koja ćemo imati zajedno, pre svega želim da dam svoj doprinos tome.
Često me pitaju i koliko golova želim da postignem? To nisam odredio jer želim da uvek pomerim granice .Dakle, ako postignem 20, želja mi je da uvek stremim ka nekoj većoj cifri. Koliko god golova budem davao, trudiću se da opet radim na nekom svom poboljšanju. Budući da su me to mnogi pitali ja sam isto počeo da razmišljam o tome, tako da s obzirom da do sada nisam postigao dvocifren broj golova kao igrač, želeo bih da to bude barem 10 pa onda 20, 30, 40 itd.
Često se čuje kako Asano uz sebe ima kuvara koji mu priprema hranu?
– Razlog zbog kog sam odlučio da imam svog kuvara ovde nije taj što mi se ne dopada hrana u inostranstvu ili da mi se neće dopasti ovde, već naprotiv, mi u Japanu verujemo da je jako važno da postoji uravnoteženost u ishrani i među namirnicama koje jedemo, da postoji jedan dobar balans svega i smatramo da je to izuzetno važno za ljude koji se bave profesionalno sportom, u ovom slučaju fudbalom. Dakle, to je osnovni razlog. Pored toga, mi Japanci jedemo dosta pirinča i moj kuvar ume da smisli dosta jela koja se dobro slažu uz pirinač. Pored toga, naš doručak se dosta razlikuje, ovde se uglavnom jede hleb sa nekim sirom, kačkavaljem ili nekom vrstom šunke, međutim, mi jedemo drugačiji doručak, tako da iz tog razloga sam smatrao da bi bilo dobro dođe sa mnom. Kada sam na sportskom centru ili kao sada kada putujemo jedem hranu koju jedu i momci iz tima pred utakmicu ili posle treninga.
Da li imaš fudbalske uzore i kako si počeo da igraš fudbal?
– Ja zapravo kada sam bio mali nisam toliko gledao fudbal, više sam igrao, ali voleo sam Ronaldinja. Voleo sam njegov način igre jer je uvek delovao kao da se zabavlja. Volim igrače koji tako deluju kao da se zabavljaju, a ne kao da im to predstavlja neku preteranu obavezu ili poteškoću.
Kakav uticaj je imao Arsen Venger na tebe?
Što se tiče Arsena Vengera, naš odnos je bio regularan odnos između igrača i trenera, nismo imali neki poseban odnos. On je pre toga radio kao trener u Japanu i tada me je pozvao da igram za Arsenal, međutim, ja nisam mogao da igram tamo zbog problema sa procedurom oko dobijanja vize, tako da nismo ni uspeli da izgradimo neki odnos. Nakon toga, promenio se trener i to je to što se tiče Arsena Vengera.
Reci mi nešto o svojoj porodici.Koliko znam svi ste okrenuti sportu?
U mojoj porodici nas ima sedmoro, ja imam šestoro braće i sestara, prvih šestoro su sve dečaci, muškarci, ja sam treći, i moja dva starija brata vole fudbal i ja sam ga zavoleo, ugledajući se na njih. Nekako, nisam ni primetio, a eto počeo sam da se bavim fudbalom, da igram. Svi mi, nas šestorica, zapravo igramo i volimo fudbal.
Ja sam među braćom najbrži, ali zapravo svi dosta brzo trčimo. Ne mogu tačno da kažem, jer ne znam čime bih se bavio da nisam fudbaler, međutim, da, zaista volim da trčim, volim razne sportove i dobar sam u više sportova. Tako da me ne bi iznenadilo da se bavim nekom drugom granom sporta, na primer atletikom, sasvim je moguće.
Da li je neko od braće u nekom drugom sportu ili profesionalni fudbaler?
– Ne, nijedan se ne bavi nekim drugim sportom, ali fudbalom da. Moj četvrti trenutno igra u drugoj japanskoj ligi.
Da li će doći neko od članova porodice u Beograd?
– Što se tiče članova porodice, oni će verovatno doći da odgledaju neki meč, ali neće biti stalno sa mnom ovde. Devojku nemam,ali nisam usamljen. Trenutno je sa mnom moj kuvar, tako da imam društvo.
Od kada si došao u Beograd mediji te upoređuju sa tinejdž zvezdom Milanom Stankovićem za kojeg kažu da neodoljivo ličite po boji kose i obliku lica.Ti si ga čak zapratio na instagramu?
– Nisam znao ništa o njemu ranije, međutim, iz naše perspektive gledano, samo frizura nam je slična.
Kada pogledam slike, ja ne bih rekao da ličimo, mislim da je on mnogo zgodniji od mene.
Da li ti voliš da pevaš?
– Da. Uglavnom japanske pesme.
Da li znaš da je u Partizanu tradicija da novajlije pevaju? Ne znam da li si pevao ranije, ali imaćeš priliku večeras.
– Da, nekoliko igrača mi je to reklo i pitali su kada ću da pevam, međutim, bilo me je sramota, tako da do sada nisam pevao.
Koja su tvoja interesovanja osim fudbala?
– Nemam neke hobije, u slobodno vreme volim da gledam japansku televiziju i putem Fejs tajm aplikacije pričam sa svojom porodicom, to me najviše ispunjava.
Da li si čuo za večiti derbi?
– Da, čuo sam pre nego što sam došao i onda sam i sam gledao snimke nekih utakmica i bio sam zaista iznenađen koliko može da bude uzavrela ta atmosfera na derbijima, da čak bude i bukvalno „plamena“ Što se mene tiče, želeo bih da što pre doprinesem nekoj od pobeda Partizana u derbiju!
Šta očekuješ u Turskoj, biće teška revanš utakmica bez obzira na pobedu od 3:1 u Beogradu?
– Da, ništa još nije gotovo,svestan sam da će to biti izuzetno težak meč, ali mislim da možemo da pobedimo, naročito zbog toga što imamo podršku i očekivanja navijača. Mislim da je jedini način da pobedimo.
Zvanični sajt FK Partizan
Biljana Obradović
