Partizan je pobedio Spartak 4:0, ali važnije od ubedljive pobede je što nije bilo opipavanja pulsa, odmaranja igrača, nego napad punom snagom od samog početka
U nedelju je Partizan ostvario pobedu (4:0) kakvu odavno nije i kakvu svaki tim priželjkuje, a to je da već u prvom poluvremenu reši ishod utakmice. Na odmor je otišao s prednošću od tri gola razlike, pa je drugih 45 minuta bila puka formalnost, tako da je Milošević u svlačionicu mogao bez ikakve brige da ostavi maestralnog Natha.
Za „crno-bele” je ovaj uspeh, a pogotovo način na koji je ostvaren, od izuzetnog značaja. Ove sezone su tri puta posle ključnih susreta u Evropi (pobeda protiv Jeni Malatije u Beogradu, remi u Moldeu i trijumf u Kazahstanu) bili bez daha na prvom iskušenju posle toga u prvenstvu Srbije. U Kruševcu i protiv TSC su samo remizirali, a od Voždovca su i izgubili kod kuće.
Protiv Mančester junajteda Partizan nije postigao rezultat o kojem je maštao i koji je zaslužio, ali je protiv Subotičana pružio igru u duhu one kakva je bila protiv čuvenog engleskog kluba.
Posle utakmica u Uefinim takmičenjima uobičajeno je da se odmaraju igrači, a i bez toga je nepisano pravilo da se neko vreme proćerda u opipavanju pulsa protivnika. Slabijem timu potpuno odgovara onaj rezultat, kojim počinje meč (0:0), dakle, kako utakmica odmiče vreme sve više radi za njega. Onda onaj koji juri bodove počne da igra nervoznije što, takođe, ide u prilog protivniku.
Ovoga puta Partizan nije okolišao, nego je od samog početka napadao. Naruku mu je išlo i opredeljenje gostiju. Spartak je, po svemu sudeći, računao da su „crno-beli” iscrpljeni od silovitog tempa, koji su sami nametnuli (i izdržali) protiv Mančestera, pa se nije opredelio za bunker, nego da ofsajd zamkama zaustavlja napade domaćih.
S obzirom na to da ima brze fudbalere to je Partizanu i odgovaralo, pa je mogao još više da napuni mrežu gostiju. Na stranu što takve kolosalne prilike moraju da se iskoriste, jer neki protivnici će to da kazne, ali tako treba da se igra – punom snagom i u najjačem sastavu, pa kad se postigne ono što se želi, onda najbolji ili najzamoreniji mogu ranije da završe utakmicu.
U Partizanu, kao i u ostalim našim klubovima, trebalo bi da zaborave na takozvani zamor materijala. Svi koriste frazu da idu korak po korak, da razmišljaju samo o narednom protivniku, a u ovakvim okolnostima gledaju preko ramena narednog rivala.
Da bi u Evropi (samim tim i u Srbiji) bio ono što hoće Partizan mora da uvede i shvatanja kakva su tamo, čak i ako je svestan da to ne može ovog trenutka (doduše, protiv Mančestera je pokazao da je kadar da igra na engleskom nivou).
Nisu u najjačim ligama na svetu nadljudi, pa iz utakmice u utakmicu mogu da igraju u izuzetno visokom tempu. Pitanje je samo da li će igrači u našim klubovima to hteti i da li će od njih to i da se traži. Za onoga ko to ne želi ili ne može tako i ne treba da bude mesta u prvom timu.
Uostalom, mnogi naši igrači kad odu u inostrane klubove nisu ništa slabiji od drugih probranih iz svih krajeva sveta. Oni koji nisu takvi silaze s velike scene.
Pred Partizanom su teški megdani. Najpre dva derbija u prvenstvu Srbije (sutra protiv Čukaričkog na Banovom brdu, a krajem nedelje u Humskoj protiv Vojvodine), potom i „revanš”, 7. novembra, na Old Trafordu.
Zaista, ko to da izdrži? Pa, veliki timovi! Ako ne mogu, onda neka ne zavaravaju sebe i one čije srce kuca za njih.
Za „crno-bele” svaka utakmica treba da bude kao da igraju protiv Mančester junajteda. Protiv Spartaka su imali takav meč. U odnosu na tim pred kojim su se i „crveni đavoli” očajnički branili i rukama i nogama izvršena je samo jedna promena (F. Stevanović umesto Tošića) i onaj naboj iz Evrope su preneli i u domaću ligu.
Pojednostavljeno rečeno – kao da posle ove utakmice, koja je sada na redu, više nema nijedne! Ako ne prođu prvu prepreku neće ni stići tamo gde hoće. A istreniran organizam i mentalno, i psihički, i kondiciono može da ostvari i podnese nezamislivo mnogo. Uostalom, prošle godine (a i ove) mnogo je bodova prosuto baš na onim utakmicama, koje nisu ubrajane u teške.
Verovatno je i zbog toga prekjuče bio vrlo skroman odziv publike (oko 3.000), mada je Partizan igrom protiv Mančestera zaslužio da poseta bude mnogo veća. Ali, po svemu sudeći, njegove pristalice nisu bile uverene da će i protiv Spartaka imati priliku da uživaju.
Tekst preuzet sa portala Politika
