Sjajna evropska sezona Stanojevića malo za ambicije kluba iz Husmke od oktobra 2016. od kada je u fotelji predsednik Partizana.
Ozbiljan fudbalski klub funkcioniše kao dobra mašina u sprezi predsednika, generalnog menadžera i sportskog sektora. I svako ima svoju ulogu. Od izbora Milorada Vučelića 2016. za prvog čoveka crno-belih, nekako ta transferzala sa generalnim direktorom Milošem Vazurom i sportskim direktorom Ivicom Ilievom ne ide u pravom pravcu. Vidi se to i po šest trenera koje je Partizan promenio u tom periodu.
Od ere Marka Nikolića i njegovog “Tanga smrti”, duple krune uz veliki preokret leta 2017. godine, do danas, samo dva mršava pehara osvajača Kupa Srbije, poslednji 2019. godine. Sada se Iliji Stolici drma klupa posle samo tri kola u prvenstvu. Preti da bude trener sa ubedljivo najkraćim rokom trajama.
Dva remija i minus od četiri boda u odnosu na Zvezdu nikome ne prija. Procurele su neke međusobne optužbe. Kažu Stolica traži smenu Ilieva, a sportski sektor obelodanjuje da je Stolica bio želja predsednika kluba, odavno i tek sada mu je ostvarena. A, generalni direktor sve demantuje.
U ovih šest godina, ali i nekih ranijih, nije adut za klupu Partizana bio jedna pobeda nad Crvenom zvezdom. Sem toga i ljubavi prema crno-beloj boji, Stolica baš nije imao CV za ovu poziciju. Ali, nekako ni treneri neće u Humsku, malo zbog uprave, malo više zbog igrača.
Praksa je pokazala da su stranci koji su dovođeni, ako imaju kvalitet, imaju bag u ponašanju, a većinski su tu negde po svemu sa domaćim igračima. Kratkotrajni bljeskovi, pa bluđenje u magli. Ono što stvarno vredi, prosto se ne zadrži. Jer i klub juri da zaradi na kvalitetu, pa i nadama, koji i ne zaigraju pošteno za tim, a već idu.
Zbog toga se među navijačima priča da bi Partizan prodao i tetkicu koja čisti kancelarije, samo da je neko potraži. U takvoj atmosferi je teško biti trener, kada osnovicu igračkog kadra čine klinci koji još nisu prodati, povratnici na kuri oživljavanja karijere i stranci sumnjivog kvalteta ili morala.
Evo, ko se i kako proveo od 2016. godine na klupi crno-belih. Bilo je tu i odlazaka u prevremenu penziju i onih koji više ne žele da se vraćaju u Srbiju. Da krenemo redom…
MARKO NIKOLIĆ (2016/17)
Marko Nikolić. (foto: partizan.rs)
Navijači: oduševljeni
Igra: lepa i svrsishodna
Rezulati: vrhunski
Trener za koga bi svi navijači Partizana želeli da odmah sedne, i treći put, na klupu. Poslednje veliko šampionsko slavlje, jedino od kada je na čelu kluba Milorad Vučelić, doneo je baš Nikolić. I to duplu krunu u sezoni 2016/17.
Trener je kod koga se dobro zna šta se radi i na terenu i u svlačionici. Svako ima svoje zadatke, trenira se do najsitnijih detalja i zbog toga ne izostaju ni rezultati. Dokazao je i u Mađarskoj i u Rusiji, da ume da prepozna kakav kvalitet poseduje u ekipi i da ga na najbolji način uklopi u filozofiju igre.
Trenutno je slobodan na tržištu, a po osvajanju duple krune sa crno-belima i popularizacije čuvene pesme “Igrajmo taj tango smrti”, otišao je u Videoton i nagovestio da neće da se vraća u srpski fudbal. Nije imao priliku da se oproba sa timom u Evropi, jer je nasledio Ivana Tomića, koji je ispao na startu kvalifikacija za Ligu Evrope.
MIROSLAV ĐUKIĆ (2017/18)
Miroslav Đukić. (foto: /)
Navijači: zadovoljni i nezadovoljni
Igra: solidna i nesvrsishodna
Rezulati: loši
Ušao je u cipele Marka Nikolića i takođe je bio povratnik na klupu crno-belih. Nije uspeo da nametne do kraja filozofiju igre timu, pa je šampionat završio na drugom mestu iza Crvene zvezde sa minusom od sedam bodova.
Osvojio je Kup Srbije i izborio proleće u Evropi. Sve je počelo slavljem u dvomeču sa Zaglebjem u kvalifikacijama za Ligu šampiona, od koje ga je odvojio Olimpijakos u 3. kolu. Usledio je plej-of za Ligu Evrope protiv baš Videotona Marka Nikolića i sjajan revanš u Mađarskoj (4:0).
U grupi je bacio iza sebe albanski Skenderbeg i švajcarski Jang Bojs, i završio je kao drugi iza Dinama iz Kijeva. U rano proleće ispao je iz Evrope od Viktorije iz Plzenja. I napustio je Humsku posle kiksa na startu naredne sezone.
ZORAN MIRKOVIĆ (2018/19)
Zoran Bata Mirković. (foto: ataimages.rs)
Navijači: nezadovoljni
Igra: negledljiva i nesvrsishodna
Rezulati: loši
Promovisao ga je u trenera Partizana Radnik iz Surdulice, koji je odmah slavio protiv Đukićevog tima. Preuzeo je ekipu koja je već bila u minusu, a nije izdržao ni celu sezonu. Tome je kumovala katastrofalna martovska serija crno-belih, koja je započeta pod njegovom komandom a nastavljena pod Savom Miloševićem.
Veliko igračko ime Partizana je lagano potrošeno, a nije bilo ni prave ekipe, ni pravog trenerskog pečata. U Evropi je stigao smao do plej-ofa za Ligu Evrope, gde ga je eliminisao Bešiktaš.
I dalje je ostao miljenik navijača, ali ga je toliko poremetio angažman među crno-belima, da od 10. marta 2019. godine nije ni tražio novi posao, a na specijalizovinim sajtovima stoji da se penzionisao.
SAVO MILOŠEVIĆ (2019/2020)
Savo Milošević. (foto: zvanični klupski sajt)
Navijači: zadovoljni i nezadovoljni
Igra: lepa i nesvrsishodna
Rezulati: loši
Stigao je u martu 2019. nastavio katastrofalnu seriju rezultata sa ekipom u šampionatu i završio kao trećeplasirani u prvenstvu iza Zvezde i niškog Radničkog. Ali je uspeo da oporavi tim za Kup Srbije i prigrli trofej. Poslednji Partizanov.
Navijači su mu pružali maksimalnu podršku, ali je bilo evidentno da su pojedini mečevi, naročito u Evropi, gubljeni zbog loših izmena i neadekvatnog odnosa prem zvezdama, prečesto sebičnim u odlučujućim momentima.
To se najbolje videlo u celoj sezoni kojou je vodio, završio je kao drugi u Superligi, finalista Kupa i ispao je za bod posle grupne faze Lige Evrope, baš zbog navedene nediscipline igrača.
Otišao je na startu sezone 2020/21. kada je po drugi put izgubio šampionsku trku sa Zvezdom već do septembra. Partizan je igrao lepo, a stradao na malim utakmicama. Nasledio ga je Aleksandar Stanojević.
ALEKSANDAR STANOJEVIĆ (2020/22)
Aleksandar Stanojević. (foto: ataimages.rs)
Navijači: zadovoljni i nezadovoljni
Igra: tvda i svrsishodna
Rezulati: loši
Aleksandar Stanojević se takođe drugi put vratio na klupu crno-belih i postavio mnoge rekorde. Ali, trofeji su izostali u ovom drugom mandatu. Stigao je na već izgubljenu šampionsku trku, ali je stabilizovao tim, koji nije imao veliki kvalitet. Definitivno je ugradio sopstveni trenerski pečat.
Sezonu koju je započeo Milošević završio je kao drugi, Kup kao poraženi u finalu, a Evropu, one korona godine sa jednim mečom, u 3. rundi kvalifikacija protiv belgijskog Šarlroa.
Usledila je 2021/22. Sjajan start, pet bodova više u odnosu na Zvezdu na polusezoni, zima u Evropi i rekord po broju odigranih utakmica. I sve je krenulo nizbrdo posle velikog slavlja u revanšu protiv Sparte iz Praga u plej-ofu za Ligu konferencija. Samo par dana kasnije igran je večiti derbi i pretrpljen je poraz, jer je trener tvrdoglavo zadržao istu igračku rotaciju.
Prednost se istopila, šampionat je izgubljen na brzinu, a i u Kupu Srbije u finalu dogodio se identičan scenario kao i sezonu ranije. Ostaje da je Partizan eliminisan duboko na proleće u osmini finala Lige konferencija. I Stanojević je otišao. I on kaže da se ne vraća u Srbiju.
ILIJA STOLICA (2022)
Ilija Stolica. (foto: ataimages.rs)
Navijači: nezadovoljni
Igra: na momente lepa i nesvrsishodna
Rezulati: loši
Sigurno nije bio prva opcija za klupu Partizana, ali je bio izvestan. Sportski sektor crno-belih tvrdi da je direktan Vučelićev izbor. Preti da postane trener sa najkraćim stažom u njegovoj eri. Posle samo tri kola ima dva remija, debeo zaostatak za Zvezdom i jezu navijača crno-belih da se vraća sezona kratkih rukav.
Kada se kaže sezona kratkih rukava, znači rana eliminacija iz Evrope i rešen šampionat do septembra. Onako kako je bivalo godinama od ere Marka Nikolića do sezone Aleksandra Stanojevića. Kažu da je trener sa vizijom, ali od vizije igre, do maksimalnog angažovanja igrača zbog kvaliteta koji poseduju da se to iznese, dugačka je livada.
Mnogi su treneri sa vizijom pali baš zbog toga što nisu prepoznali šta im igrači mogu, a šta ne na terenu. Stolica sve više liči na njih. Doduše, kasno je postavljen, još kasnije su završena pojačanja, ali jedno je sigurno, Partizan nema vremena za gubljenje.
Originalni članak: m.nogomania.rs
