Malo, malo, pa se čuju alibi priče od strane superligaških trenera. Mogu i da razumem kada one dolaze od neiskusnih, ili onih koji rade u manjim klubovima, ali kada šefovi struke večitih počnu da zapomažu, onda je to već nedopustivo. Jer onaj koji sedi na klupi jednog od naša dva najveća kluba mora da nauči da gubi – dostojanstveno.
Crvena zvezda je imala slučaj kuknjave i opravdanja bez pokrića sa prethodnikom Vladana Milojevića, ali poslednjom izjavom kormilar Partizana, Miroslav Đukić, preti da i njega nadmaši. “Parni valjak” je zaribao u Kruševcu porazom od Napretka (2:1), a trener crno-belih kao opravdanje naveo je loše uslove za igru.
Ruku na srce, sneg je dobrano pokvario teren pod Bagdalom, ali nije to samo smetalo Partizanu, već i domaćinu, zar ne? I Napredak je bio u istoj koži. Uostalom, naš najbolji sudija, Milorad Mažić, odlučio je da postoje uslovi da se utakmica odigra. A njegove procene nisu upitne.
Elem, Đukić kuka na loš teren i nema šta da zameri igračima. Promašena priča. Tri dana pred večiti derbi (sreda, 18) crno-beli nisu smeli da prospu bodove u Kruševcu. I to uz jadikovanje komandanta sa klupe. Podsetimo, teren u Humskoj pre dva kola protiv Vojvodine (1:1) i pored padavina nije bio ni sasvim loš ni poptuno dobar i – Partizan nije pobedio. Nisu u Humskoj slavili ni u meču kod kuće koji je prethodio onom sa Vošom, odigravši sa Spartakom 1:1, a teren je bio dobar. Ni tada, kada se propuštalo da se približi Crvenoj zvezdi – Đukić nije ništa zamerao igračima.
A posle ova tri navedena duela, crno-beli su mogli da budu na samo dva boda od najljućeg rivala. Mogli su, a nisu. Zamerki na igru nema, ali ima na ono što nam stiže s neba u vidu padavina.
Naravno da je grozno igrati na lošem terenu. Ali, u toj situaciji su svi u Superligi. Ne treba Đukić da se zavarava da je njegova ekipa toliko tehnički potkovana da može da igra samo na tepihu. Daleko je od toga i naravno da za ovaj poraz i dva remija kod kuće ima krivice u igračima.
Međutim, biće da ima i u taktici, fizičkoj spremi, mentalnoj pripremi fudbalera. A ima i u sportskom držanju. Porazi su sastavni deo fudbala. Neko ume da ih “nosi”, a neko ne. Tu leži razlika između trenerčina i trenera.
Tekst : Blic sport (Veljko Ivanović)