Karlik Džons je sinoć rekao sve što je smeo — i upravo to je najveći problem Partizana u Evroligi
Piše: Volimpartizan.rs
Ono što se sinoć dešavalo na parketu nije suđenje — to je organizovano nasilje sa pištaljkom Ukrajinac Rižik i Litvanac Sukis su odradili posao koji arbitri iz ovih zemalja rade Partizanu već godinama: legitimizovali su fizičko maltretiranje crno-belih igrača i nazvali to košarkom. I dok se ta farsa odvijala, Karlik Džons je posle utakmice, u pobedničkom intervjuu, morao da bira svaku reč kao čovek koji hoda po minskom polju — jer u Evroligi, žrtva nema pravo da prozove nasilnika bez posledica.
Hajde da dekodiramo šta je Karlik zaista rekao, jer njegove reči su najjači dokaz da je sudijski tretman Partizana u ovom takmičenju prešao granicu sporta i ušao u teritoriju koja zaslužuje mnogo ružniju reč.
Partizan i sudije Evrolige: Karlikova diplomatija skriva bes
“Mislim da ne dobijamo isti tretman kao drugi timovi, ali to je deo otpora, moramo to da prevaziđemo.”
Pročitajte ovu rečenicu ponovo. Polako. Igrač koji je sinoć primao udarce, guranja i povlačenja — bez reakcije sudija — kaže da Partizan NE DOBIJA ISTI TRETMAN. To nije frustracija posle lošeg meča. To je čovek koji iz utakmice u utakmicu trpi isto i koji zna da je tako. A onda, odmah posle te izjave, ubacuje onu zaštitnu foliju: “to je deo otpora, moramo da prevaziđemo.” Zašto? Zato što zna šta se dešava kad se u Evroligi kažeš ono što zaista misliš.
“Volim da ih nekad pitam šta vide, pošto ne vidimo isto dosta puta. Ne želim da ih prozivam, znam da rade najbolje što mogu. I oni su ljudi koji prave greške kao i svi.”
Karlik nije diplomata po profesiji. Karlik je košarkaš koji mora da bude diplomata jer sistem u kom igra kažnjava iskrenost. Kada kaže “ne vidimo isto dosta puta” — on govori da sudije sistematski ne vide faule na njemu. Kada kaže “rade najbolje što mogu” — on to ne misli, ali mora da to kaže. Jer alternativa je kazna, za njega i za klub. To nije komunikacija — to je preživljavanje unutar korumpiranog sistema.
Sudijski teror nad Partizanom u Evroligi — obrazac koji se ne sme ignorisati
A sada da nazovemo stvari pravim imenom.
Sinoćni par sudija — Rižik iz Ukrajine i Sukis iz Litvanije — samo je poslednji u nizu arbitara koji su Partizanu sudili kao da crno-beli dres na sebi nosi neko ko nema pravo na istu zaštitu kao igrači Reala, Barselone ili Fenerbahčea. Odavno sam naučio sam da prepoznam obrazac. I ovaj obrazac je toliko jasan da je uvredljivo što se o njemu ne govori glasnije.
Španski arbitri? Konstantno problematični za Partizan. Sudije iz bivših sovjetskih republika? Isti scenario, meč za mečem. Pojedini turski arbitri? Isto. To nije paranoja navijača koji traže izgovore za poraze. To je dokumentovani niz odluka koje uvek idu u istu stranu.
A Karlik je to potvrdio iz prvog lica:
“Puno puta me protivnici tuku, vuku i guraju, a kada ja to radim — faul je.”
Ovo je definicija dvostrukog standarda. Ne interpretacija, ne preterivanje — definicija. Igrač kaže: kada mene tuku, ćute. Kada ja isto uradim, sviraju. Ako ovo nije alarm za klub, ne znam šta jeste.
Partizan i ćutanje u Evroligi — gde je oštar apel kluba?
I tu dolazimo do onoga što me zaista razjari.
Sudije su zaštićene kao beli medvedi u Evroligi. Nemaju konsekvence. Mogu da naprave seriju katastrofalnih odluka na štetu istog tima iz nedelje u nedelju, i ništa im se neće desiti. Sistem ih štiti, evaluacije su netransparentne, a klubovi koji se bune — kažnjavaju se. To je poznato svima.
Ali — i ovo je ključno — zar to nije razlog VIŠE da klub kakav je Partizan konačno ustane i uputi formalan, oštar, javan apel Evroligi? Ne kućni protest. Ne usputna izjava trenera posle utakmice. ZVANIČAN DOKUMENT sa analizom spornih situacija iz svake utakmice, sa imenima sudija, sa statističkim dokazima neravnopravnog tretmana.
Partizan je klub sa istorijom, sa imenom, sa navijačima širom Evrope. A ponaša se kao klub koji je zahvalan što je uopšte u takmičenju i koji se ne usuđuje da pokrene pitanje koje svi vide.
Karlik Džons je sinoć, posle pobede za pamćenje, morao da umota očiglednu istinu u diplomatsku foliju jer ga sistem kažnjava za iskrenost. A gde je klub dok to radi? Gde je Partizan dok njegov najbolji igrač prima batine bez zaštite i posle meča mora da hvali sudije da ne bi platio kaznu?
Sudijski kriminal u Evroligi i Partizanova borba — šta dalje?
Sinoćna pobeda protiv Valensije je bila veličanstvena. Karlik sa 27 poena, Braun fenomenalan, ekipa koja se vraća iz zaostatka i ide u dva produžetka protiv tima koji je među četiri najbolja u takmičenju. Ali i u toj pobedi, sudije su bile treći tim na parketu — i nisu igrale za nas.
Karlik je to rekao najblaže što je mogao. Ja nemam obavezu da budem blag.
Ono što Partizanu rade arbitri u Evroligi je kriminal. Ne u pravnom smislu — u sportskom. To je sistematsko uskraćivanje ravnopravnog tretmana jednom klubu, bez ikakvih posledica za one koji to rade. I dok klub ćuti, sudije nastavljaju.
Posle svih godina praćenja ovog kluba, navikao sam na mnogo toga. Na poraze, na krize, na razočaranja. Ali na ovo — na prihvatanje nepravde kao normalnog stanja — nisam se navikao i neću. Ono što me od sinoć ne pušta je jedno pitanje: da li Partizan zaista veruje da ćutanjem štiti sebe, ili je ćutanje postalo navika koja nas košta više nego što bilo ko u klubu sme da prizna? Voleo bih da grešim u proceni da je stvar sistemska, ali svaki sledeći meč me ubedi da nisam pogrešio.
ŽIVIMO CRNO-BELO, SVAKI DAN.
Piše: Volimpartizan.rs
DONIRAJ I PODRŽI RAD PORTALA
Ukoliko želiš da podržiš nezavisni rad portala Volimpartizan.rs, možeš to učiniti donacijom. Svaka podrška znači. Hvala ti što si uz nas.
http://paypal.me/volimpartizan
Dinarski račun kod Yettel banke: 115-0381638123518-11
DONIRAJ I PODRŽI
RAD PORTALA
Ukoliko želiš da podržiš nezavisni rad portala Volimpartizan.rs , možeš to učiniti donacijom. Svaka podrška znači. Hvala ti što si uz nas.
PayPal donacija
paypal.me/volimpartizan
