Mladi fudbaler Partizana, Nikola Štulić, mogao bi da bude otrkovenje u prolećnoj polusezoni. Talenat crno-belih je očigledno rešen da se dokaže treneru Aleksandru Stanojeviću tokom priprema u Turskoj. Postigao je u nedelju i pobednički gol u prijateljskom meču protiv poljskog Zaglebja (2:1).
– Prvo sam došao u prvi tim kod Zorana Bate Mirkovića, ali sam nažalost posle nekoliko dana doživeo tešku povredu prednjih ukrštenih ligamenata, pa sam imao dužu pauzu od skoro godinu dana. Posle sam se priključio prvom timu kod Save Miloševića i evo, sada sam ovde. Mislim da sam iz povrede izašao jači, psihički i fizički – rekao je Štulić.
Priznaje da nije isto igrati fudbal na omladinskom i seniorskom nivou.
– Brži je fudbal, jači, fizički zahtevniji. Mislim da sam bio malo naivan u nekim duelima, situacijama u igri. Mislim da sam se donekle adaptirao, ali da mogu još mnogo da se poboljšam. Sve to ide uz adaptaciju.
Otkrio je i zašto je odabrao dres sa brojem 32. Zavoleo je taj broj još kada je kao kadet skupljao lopte na Partizanovim utakmicama.
Pratio sam te sezone Uroša Đurđevića i zbog njega sam izabrao dres sa brojem 32. Gledao sam i Petra Škuletića, Mitrović je nosio isto taj broj malo u Fulamu. Gledao sam, učio, izvlačio pouke. Pa i igrače na klupi šta rade. Sve sam pratio, upijao i sada sam ovde.
Štulić se ugleda na najbolje napadače.
– Obožavam da gledam Ibrahimovića i Levandovskog. Sada, u poslednje vreme gledam i Halanda, ali nisam nešto zaluđen. Malo sam drugačiji igrač od Holendera, više sam za centaršut u 16 da sačekam, ali mogu i da tražim dubinu. Mnogo sam srećan što sam dao gol protiv Zaglebja, mnogo mi znači za samopouzdanje.
Otkrio je mladi fudbaler i kako provodi vreme u Beleku.
– Trenutno gledam seriju “Narkos”, ta nju sam se nešto zakačio – kazao je Štulić.
Tekst ppreuzet sa portala Maxbet sport
