Iskustvo, autoritet i stabilnost u trenutku kada mladom timu treba oslonac.Da li je tajming dobar-pokazaće vreme.
Više od dve sedmice trajala je priča, a danas dobija i zvaničan epilog – Stefan Mitrović postaje fudbaler Partizana. Iskusni štoper raskinuo je ugovor sa belgijskim Gentom, vratio se u Srbiju i u 35. godini prihvatio ponudu crno-belih u trenutku kada klubu nije bio potreban samo još jedan igrač, već figura stabilnosti.
U Humskoj ga upravo tako i vide – kao čoveka koji može da donese mir u poslednju liniju, ali i u svlačionicu u kojoj je mladost ostala bez jasnog oslonca. Porozna odbrana, nedostatak lidera i loše rešenja iz prethodnog perioda skupo su koštali Partizan, posebno u Evropi, a dolazak Mitrovića predstavlja pokušaj da se ta greška barem delimično ispravi.
Ne dolazi u idealnom trenutku, niti u idealnim okolnostima. Mitrović nije prošao pripreme sa ekipom, iza sebe ima period bez takmičarskog ritma i biće mu potrebno vreme da uhvati fizički nivo. Ipak, crno-beli u ovom trenutku nemaju luksuz perfektnog izbora – imaju potrebu.
Potrebu za iskustvom. Za autoritetom. Za nekim ko je video svlačionice velikih liga, ko zna kako izgleda pritisak i ko može da bude oslonac mladim igračima dok traje borba za titulu. Upravo zato u Humskoj veruju da Mitrović, čak i bez pune forme, može da doprinese više nego što brojevi na papiru govore.
Biće i onih koji će potezati prošlost, navijačka opredeljenja i stare priče, ali u ovom Partizanu takve teme gube na značaju. Klub je u situaciji u kojoj ne bira savršene, već one koji žele da pomognu. A takvih, pokazalo se, nema mnogo.Novca nema ni u tragovima, nema više ni mnogo raspoloženih bivših igrača koji bi se vratili i zagrizli “crvljivu jabuku”, bili smo svedoci toga prošlog leta, te je dobro došao svako ko želi da sa ovim momcima pokuša nemoguće u ovoj zemlji.
Mitrović će tako, iz drugog pokušaja, obući crno-beli dres. Posle bogate karijere u Belgiji, Nemačkoj, Francuskoj, Španiji i Portugalu, vraća se kući sa reputacijom iskusnog profesionalca i bivšeg reprezentativca Srbije. Možda bez trofeja sa nacionalnim timom, ali sa trenucima koji su ostali upisani u sećanju navijača – i koji mu daju kredit da u Humskoj dobije šansu.
Ne kao spasilac.
Već kao ono što Partizanu trenutno najviše treba – čovek koji donosi stabilnost.
ŽIVIMO CRNO-BELO, SVAKI DAN.
Piše: Volimpartizan.rs 🖤
