Branimir Mićović, najbliži saradnik Aleksandra Stanojevića i, uskoro, doktor fudbalskih nauka:
Ko je Branimir Mićović, očigledno – od poverenja Aleksandru Stanojeviću: pre nekoliko dana, u Budimpešti, „izviđač skenerista” Dunajske Strede, Partizanovog prvog rivala na evrosceni, u meču s Ferencvarošem?
– Sa Stanojevićem, kao deo skauting tima DIFa, sarađujem od 2010. i prvog mu šefovanja u Partizanu. U stručnom štabu sam od 2013. i premijernog, od tri, boravka u Kini – u Peking Guanu. Zajedno smo bili i u Makabiju iz Haife (2014), Peking Enterprajzu (20152017), PAOKu (2017), Al Kaciji (2018), Peking Reneu (2018/19) i sad u Humskoj – premotava Mićović bogat putopis, načičkan fudbalskim osvajanjem Evroazije.
Pretpostavljamo, upoznali ste se na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja?
– Spojio nas je posao! Stanojević je došao na fakultet i tražio saradnju, svi znate koliko su mu bitni analiza protivnika i svoje igre. Lako smo, shodno sličnom pogledu na fudbal, uspostavili konekciju.
Gde je bilo najlepše?
– Sve je imalo svojih čari: Kina, Izrael, Saudijska Arabija. Svaka liga ima svoj stil, prilagođavali smo se, negde uspešnije, negde… Recimo, brzo smo se navikli na Peking, uprkos drugačijoj kulturi. Nesreća u sreći: imali smo prevodioca, tako da sam malo ovladao kineskim, ali… Mnogo je lep za život.
Stanojević vas je krstio „najvažnijim čovekom”. Otkrijte, glavna zaduženja?
– Sa Saletom učestvujem u osmišljavanju trenažnog procesa. U poslednje vreme fokusiran sam na fazu napada i, u drugom delu prošle sezone, organizaciju ofanzivnog prekida. Kad sam tek kooptiran, osnovni zadatak bila mi je kompletna analiza protivnika – individualna i timska, prekidi – ofanzivni i defanzivni. Od 2014. i Makabija od analitičara postao sam i trener.
Je li teško ispratiti šefa: poznatog pefekcionistu i radoholika?
– Meni… nije. Teže bi mi bilo da ispratim nekog ko malo radi i traži više od mene. Kad vidite koliko je Sale posvećen – ima pravo da zahteva od svakog bilo šta.
Uz Stanojevića je uvek zanimljivo: komentari i opaske „prete” da uskoče među antologijske?
– I dan danas me iznenadi. Izađe spontano i… prepričava se. Iskren, sve čini iz najbolje namere. Ne znam za ovih osam godina da se ikad iko na njega naljutio. Bez zrna sujete!
Još „koja” o Mićoviću… Vodili ste DIFov skauting tim i, biografija kaže, bili zamenik glavnog i odgovornog urednika časopisa „Fudbalski kod”?
– Interesantno iskustvo. Nisam imao novinarsku ulogu, već kreiranje tekstova i skupljanje informacija s potencijalom zanimljivosti trenerima. Dobro štivo… i danas, ima šta da se nauči.
Dogurali ste do mastera i…?
–Nadam se uskoro – doktorata! Partizan bi mogao da dobije dvojicu doktora nauka: Lazara Tomića i mene. Pride, stekao sam trenersku A licencu.
Zaključimo najaktuelnijim: impresije s meča Ferencvaroš – Dunajska Streda (1:0)?
– Voleo bih da, što se tiče infrastrukutre i organizacije, dođemo na nivo mađarskog fudbala! Zvuči čudno, ali… Puškaš arena! Dobili smo novinarske propusnice i super mesta, lagano ušli na stadion, iz Dunajske Strede nisu znali ko smo. Prišli smo im, na kraju: „Čekamo vas u Beogradu”. Mislim da su i oni gledali nas protiv Kopra…
Jesu li probali da sakriju karte?
– Promenili su, u odnosu na prošlu godinu, sistem igre: iz 4231 u 352. Nedostajali su im Šafer i Ramirez, vezista Balić, pristigao iz Udinezea i veoma bitan za igru, te levi bek… Dobro se znaju, verovatno će nekog i da dovedu…
Partizan je bolji?
– Uvek verujem da je Partizan bolji! Pobogu, veliki klub… Ne smemo da precenimo, isto tako, ni potcenimo, Dunajsku Stredu.
Originalni članak: Sportski žurnal
