Utakmice Partizana u domaćem šampionatu sve su manje posećene, a u Evropi se pokazalo kako je podrška sa tribina uticala na izabranike Miroslava Đukića.
‘Nek se trese JNA kao jedan grla sva, za Partizan‘, glasi stih u novoj pesmi Grupe JNA koja se može čuti na gotovo svakoj utakmici crno-belih ove sezone. Međutim, sve iz sve manje grla, makar kada se radi o utakmicama na stadionu u Humskoj, koja je prečesto ove godine bila sablasno prazna.
Po vejavici u jučerašnjem meču protiv Vojvodine malo ko je očekivao veliku posetu iako se radilo o derbiju 20. kola Superlige Srbije. Kiša je omela navijače i pre nedelju dana kada je gostovao Spartak iz Subotice, u još jednom derbiju kola, jer je bio u pitanju meč protiv trećeplasiranog tima na tabeli. Ali, na domaćem terenu prosuto je četiri boda za sedam dana. To šampion i pretendent na odbranu krune ne sme sebi da dozvoli.
Čak i da su to izolovani slučajevi, možda bi moglo da se progleda kroz prste crno-belima. Ali nisu. Ove godine Partizan je od mogućih 30 bodova na 10 utakmica u Humskoj, osvojio svega 19. A još uvek nije igrao protiv Crvene zvezde. Šta je to sa crno-belim ‘fudbalskim hramom’?
Trener Miroslav Đukić je nekoliko puta u ovoj polusezoni izjavljivao kako njegov tim na svom terenu ima ogroman pritisak kog nikako ne uspeva da se reši, a u tome mu nisu pomagali ni navijači. Vrlo, vrlo slabe posete, bez obzira na termin utakmice ili vremenske uslove odrazile su se na to da protivnik ne oseća taj huk sa tribina kao što je bio slučaj ranije.
Otuda i poraz od Voždovca (1:3), kao i remiji sa Napretkom (1:1), Čukaričkim (0:0), Spartakom (1:1) i Vojvodinom (1:1), uz ukupno 10 primljenih golova na JNA.
Da je nešto čudno, definitivno govori i podatak da je Partizan ubedljivo najbolji gost u Superligi. Čak 28 osvojenih bodova i samo dva ispuštena na gostovanju Crvenoj zvezdi (0:0) dovoljno govori o tome koliko igrači srpskog šampiona ‘cvetaju’ kada napuste svoje ognjište.
I ne samo to, Partizan nema poraz u gostima Superligi još od avgusta prošle godine, a u Evropi već pune dve godine! Vezali su sedam mečeva sa visoko podignutim čelom još od 5. novembra 2015. godine, kada su doživeli težak poraz od Atletik Bilbaa (5:1).
Nezadovoljstvo izraženo prema treneru Đukićunimalo nije pomagalo igračima na terenu, te je i to verovatno uticalo da im se vežu noge i rivala kući ne isprate sa nekoliko golova prednosti, već ‘minimalcima’ ili čak ispuštenim bodovima u finišu.
Toga ne sme da bude. Koliko god nekima smetao karakter Miroslava Đukića, njegove izjave na konferencijama ili neatraktivan fudbal, proleće u Evropi je tu posle 13 godina i zbog toga mu se mora pružiti ruka. Ono je izboreno na terenu, čisto kao suza, nikom oteto i kao takvo će se pamtiti.
Ako ništa drugo, to bi navijači morali da cene. ‘Parni valjak’ odavno je išao samo na pogon navijača, po tome je prepoznatljiv i u fudbalu i košarci, pa je samo na pristalicama crno-belih boja hoće li klubu pomoći ili odmoći.
