Sreća je u fudbalu vrlo bitan faktor i ukoliko ona nije na vašoj strani uzaludna je dominacija i svi statistički parametri u kojima ste bolji od rivala. Demonstrirano je to sinoć na revanš utakmici 3. kola kvalifikacija za Ligu konferencija protiv ekipe Sočija.
Ruski tim je dva puta šutnuo na gol i dva puta zatresao mrežu golmana Aleksandra Popovića, a naši fudbaleri su diktirali tempo, stvarali prilike, ali ih i promašivali. Počev od Filipa Holendera, preko Lazara Markovića, Igora Vujačića, Bibrasa Natha iz slobodnog udarca, zatim Slobodana Uroševića i na kraju Sejdube Sume. Ali, lopta nije htela u gol.
Da bi onda u 90. minutu rezervista Aleksandar Šćekić na asistenciju rezerviste Nikole Terzića poravnao rezultat na 2:2 i uveo meč u produžetke u kojima je sreća pokazala jednu od svojih osnovnih karakteristika – da je promenljiva i lako može da postane tvoj saveznik ukoliko to zaslužiš. A trener Aleksandar Stanojević, njegovi saradnici i igrači su to zaslužili. Odnosnom prema obavezama, pametnim, pravovremenim i tačnim izmenama, kao i fudbalskom znanju i karakteru, odnosno iskazanom željom da se ne predaju, već da poslednji atom snage daju za značajnu pobedu.
Dodatnih pola sata igre, treba to priznati, donelo je kud i kamo bolju partiju rivala, koji je u tih 30 minuta stvorio dve velike prilike. Prvu je fantastičnom intervencijom zaustavio golman Aleksandar Popović, a potom nešto kasnije, kad je on već bio savladan, Igor Vujačić koji je loptu “skinuo” sa gol linije i ostavio nas u igri za prolaz.
Gubili su polako prvotimci našeg kluba tada dah, zgusnut raspored je, videlo se to, ostavio traga na njih, a uz to ne treba zaboraviti ni da je u Beogradu sinoć bilo izuzetno toplo i sparno. Uz to, još na zagrevanju smo ostali bez Danila Pantića koji se povredio, pa je umesto njega mesto u timu zauzeo Filip Holender, a juče ujutru je bilo jasno da zbog smrtnog slučaja u porodici u timu neće biti ni Aleksandra Lutovca.
Bio je zato treneru Stanojeviću sužen izbor za izmene, ali svaka odluka koju je doneo bila je ispravna, pre svega ona da desetak minuta pre kraja drugog produžetka uvede golmana Nemanju Stevanovića čiji su zaštitni znak odbranjeni penali.
Zbog svega toga, sreća nas je pogledala kod prvog puta ruskog tima kad je Ibragim Calakov pogodio stativu, a pogotovo prilikom udarca Sejdube Sume kad se lopta od stative odbila do leđa golmana Džanaeva i završila u mreži. To jeste bila čista sreća, dok je u odbrani Nemanje Stevanovića prilikom udarca Brazilca Rodrigaa, ipak, bilo mnogo više golmanskog znanja.
Tačku na ovu utakmicu stavio je Igor Vujačić preciznim udarcem u četvrtoj seriji i Partizan je ostvario istorijsku pobedu, eliminisavši tako, prvi put jednu rusku ekipu i obezbedivši prolazak u plej-of za Ligu konferencija, gde ćemo se u dvomeču sastati protiv ekipe Santa Klare.
Zvanični sajt FK Partizan
