Stalo je sve što se tiče sporta u Srbiji.Sportisti se na razne načine trude da održe fizičku kondiciju i formu ali se, primarno, pokušavaju zaštiti od opasnog virusa.U danima ove izolacije, naš sajt je imao tu čast da kontaktira i kapitena KŽK Partizan 1953, Milicu Inđić, sa kojom smo popričali o svemu po malo što se tiče košarke, života, planova za budućnost…
Za početak, Milice, molio bih te da se predstaviš našim čitaocima.Kako i kada je nastala ta ljubav prema košarkaškoj lopti, gde si počela i sa koliko godina da se baviš košarkom i jesi li od početka imala svoje uzore?
-Zanimljivo je to da je sport koji sam prvo počela da treniram bio tenis, kada sam imala 7 godina i da sam oko pet godina bila član teniskog kluba Partizan. Ljubav prema košarkaškoj lopti se rodila nešto kasnije i to na Kopaoniku, na kojem se već dugi niz godina održava košarkaški kamp Yubac, gde sam prvi put imala prilike da se susretnem sa košarkom. Počela sam da treniram relativno kasno, sa nekih 11 godina u Borcu iz Zemuna. Od tada je košarka moja svakodnevnica. Što se uzora tiče, to je oduvek bio Dirk Nowitzki, iako ne igra moju poziciju.
Sada si kapiten kluba čije ime se izgovara sa velikim poštovanjem u Evropi i svetu.Da li ti to predstavlja teret ili još veći stimulans da budeš bolja, hrabrija i upornija na terenu?
–Čast je velika a mogu reći isto tako i odgovornost biti kapiten kluba sa tako velikom istorijom i imenom. Od malena navijam za Partizan, ljubav prema klubu mi je preneo moj otac, tako da je zbog toga još veća draž biti deo slobodno mogu reći istorije.
Poznato je kako je prekinuta tekuća sezona.Kako si ti bila zadovoljna svojom igrom i rezultatima Partizana do tog prekida? Kako u ovoj pauzi uspevaš da održiš kondiciju i održiš sportski način života?
-Iza nas je veoma turbulentna sezona. Takmičili smo se u dve lige, a imamo veoma mladu ekipu, sa osam juniorki u rosteru. Dešavalo se da odigramo neke utakmice iznenađujuće dobro u WABA ligi, a onda u domaćoj izgubimo neke koje nismo trebali. Pored svega toga na pola sezone je došlo do promene trenera, i trebalo je vremena da se uklopimo u drugačiji sistem rada. Tako da ostaje žal što je sezona prekinuta, jer sam verovala da bi se u play off-u sve kockice složile, i da bismo uspele da napravimo iznenađenje. Mislim da bi to bila nagrada za sav trud koji smo uložile. Što se moje igre tiče, naravno da uvek može bolje, ali sam zadovoljna napretkom koji vidim u nekim segmentima igre. Imam sreće da sam na planini, pa održavam formu dugim šetnjama, a pored toga radim vežbe snage svakodnedno.
Šta, po tebi, fali u KŽK Partizan 1953, pa da se ponovo bori za trofeje i titule?
–Sistem, pre svega. Kao što sam rekla bila je turbulentna sezona, mislim da je potrebno vreme da mlađe igračice, koje su veoma uspešne u svom uzrastu iskoriste minute koje su imale pre svega u WABA pa onda i u domaćoj ligi, da uvide svoje nedostatke i da se trude da ih ispravljaju. Da nauče nešto novo iz svake utakmice. To iskustvo će sigurno da im znači. Mislim da one predstavljaju budućnost kluba, I da kroz par godina Partizan može opet da bude u vrhu. Nažalost i finansije su veoma bitne, i mislim da one predstavljaju veliku kočnicu u ženskoj košarci u našoj zemlji.
Kakva je Milica privatno? Izlasci, druženja, provodi…Ima li uopšte vremena za tako nešto, pored obaveza koje donosi igranje u Partizanu?
–Tokom sezone je malo slobodnog vremena na raspolaganju, koje uglavnom koristim da se odmorim. Nisam osoba koja voli izlaske, više sam za okupljanja sa bliskim prijateljima u mirnijoj varijanti. Kada imamo više slobodnih dana obavezno ih iskoristim da odem na Kopaonik. Obožavam skijanje, planinu, priroda me opušta, kao i šetanje psa pored reke.
Kad sve ovo prođe, kakvi su tvoji planovi sa klubom i lični planovi za karijeru. Da li se oni poklapaju ili sebe vidiš negde u velikim klubovima širom Evrope?
-Imam ugovor sa Partizanom do kraja ove sezone. Šta će biti posle videćemo, samo da sve ovo prođe, I da svi budemo zdravi!
Tvoja omiljena navijačka pesma?
-“Da volim crno bele” definitivno. Kada puna hala počne da peva tri minuta do početka utakmice, čarobno!
I za kraj, imaš li neku poruku u ovim teškim vremenima za sve čitaoce sajta kao i sve navijače našeg Partizana?
-Poručila bih svim Grobarima da se čuvaju, da budu odgovorni prema sebi i drugima, pa da se uskoro gledamo na tribinama!
A, mi bismo na kraju Milici poručili i poželeli da još dugo nosi dres najdražeg kluba i da se, kao kapitenu Partizana, u njenim rukama nađe što više pehara.
HVALA Milice, vidimo se na utakmicama.
Fotografije-privatna arhiva:
