Apropo visine primanja: ko je na većem gubitku – prvokategornik s nulom više u godišnjem ugovoru, ili onaj s dna / pri dnu lestvice?
Smanjenje plata igračima – nus-produkt neminovne finansijske krize inicirane pandemijom zloglasnog koronavirusa, s planetarnog nivoa zakucalo je i na vrata najvećih srpskih klubova: u Crvenoj zvezdi došlo je do dogovora rukovodstva s protagonistima na terenu – fifti – fifti, u Partizanu se razmatra predlog o (navodnih) 40 odsto, međutim…
Nameće se pitanje: kako će se solidarnost (večiti u zajedničkom saopštenju tako krstiše vanrednu meru) odraziti na mikro nivou, odnosno, da li će na život svakog fudbale-ra podjednako da utiče izlazak u susret klubu (nisu u obavezi da pristanu!) i manji iz-nos na čeku za april, maj i jun?
Tačno, majstori u kopačkama zarađuju više nego obični građani, ali, kako s pravom pri-metiše na Topčiderskom brdu, radni vek im traje znatno kraće i, za ovu priču najbitnije, podeljeni su u razrede: nazvaćemo ih – platežne i perspektivne.
Apropo visine primanja: ko je na većem gubitku – prvokategornik s nulom više u godišnjem ugovoru, ili onaj s dna / pri dnu lestvice?
Količinski – „Mesi” će najviše da oseti po džepu, kvalitativno – više će da zaboli „Pikea”. Na primeru Partizana: na najvećem udaru bili bi stranci – Bibars Natho, Sejduba Suma i Takuma Asano, opštepoznato – sa statusom najviše plaćenih; ilustrativno – ako je nekom mesečna zarada 50 hiljada evra, „sledeći prvi” dočekao bi sa 20 manje.
Šta se valja u kontrasmeru, tačnije, kako bi prošao onaj sa šest hiljada (ima i takvih)? Matematički, izgubio bi „samo” dve i četirsto, ali…
Je li isti život sa 30 i tri i šesto? Dođosmo i do – perspektive: kad je reč o vrhunskim (srpskim) fudbalerima – podeljenim na „privilegovane”, kojima se smeši odlazak u inostranstvo (Partizan je, složićete se, idealna odskočna daska) i „one druge”, na zalasku karijere, verovatno bez mogućnosti da preko granice (još jednom) naplate znanje.
Stoga, logično je da ni po tom segmentu nisu svi u istom košu, dakle, uz kolektivno, istovetno smanjenje zarada mora, takođe, da stoji dilema – pravednosti.
Na kraju, zaogrnimo se, na tren, odorom kluba, naravno, pod uslovom da igrači prihvate predlog i odreknu se dela prinadležnosti (po svemu sudeći – hoće, istorija nas, što se tiče Parnog valjka, uči: uvek su pokazivali veliko srce): da li će nailaziti na identičan odjek svlačionice i kad, ne daj Bože, budu prinuđeni da prolongiraju isplatu, zamole za odlaganje pri monitoringu, potegnu, kao što se uobičajilo, oprost dugova pri izdavanju ispisnice (pritom, transfer je iz kategorije „nepristojnih”)?
Definitivno, nema pobednika…
Izvor Sportski žurnal
