Razgovarajući sa Slobodanom Uroševićem na Bogojavljanje nasmejali smo ga konstatacijom da je u drugoj polovini 2019. „vaskrsnuo”: od otpisanog (Savo Milošević ga letos nije poveo na Zlatibor) izrastao u nezamenljivu kariku preporođenog Parnog valjka, kadrog da mu daruje sjaj na levoj „karoseriji”, u opasnim krivinama donese stabilnost i kad uoči čistinu inicira nezadrživi beg ka cilju.
A, zbog čega je, u stvari, zaslužio novu šansu da uspešno „nosi časni krst crno-belog viteza” saznamo pri odgovoru: štedite li snagu tokom utakmice?
– Ne, nikada to nisam ni znao! Ako treba, iskidaću se još u prvom poluvremenu, neću da se štedim – izričit je Slobodan Urošević na sredini Partizanovih priprema u Antaliji.
Protiv koga ste jesenas, eto u Ligi Evrope, najviše natopili dres?
– Protiv Astane nisam, dvoumim se između AZ Alkmara i Mančestera. Nijedna utakmica nije bila baš toliko fizički teška, više smo se mučili u prvenstvu, pogotovo kad smo morali da jurimo rezultat, protiv Voždovca je, na primer, bio pakao.
Kad se više umarate, kad protivnik ima veći posed, ili…?
– Zavisi… od pozicije, pomeranja. Mančester je direktan, Đavoli traže prostor, samim tim je teže. Imate timove koji samo kruže, pomerate se u laganom ritmu i ništa. Međutim, nekad se više umorite kad vi imate posed.
Trener Milošević kaže da bi trebalo smanjiti ukupnu kilometražu i povećati sprinteve. Razlikuje li se rad u Turskoj od letnjeg u Sloveniji?
– Radimo više kraće distance s većim intenzitetom. Pokušavamo da smanjimo obim trčanja, neki put činimo to uzaludno, u fudbalu je sve većinom promena pravca, sprint do 10, 15, 20 metara. U potpunosti je izbačeno „suvo” trčanje. Bićemo spremni i mnogo bolji, kako treneri kažu za 20 odsto…
Tekst preuzet sa portala Sportski žurnal
