U vreme “Slagalice“ potrebno je rešiti skandinavku. A ako neko zna kako se to radi to su enigmatičari iz Humske. U prošlosti su relativno lako izlazili na kraj sa zadacima postavljenim na severu Evrope, zbog čega su uvereni da će i u Norveškoj nastaviti savršen niz.
Nikad Partizan nije ispao u dvomeču sa klubom iz Skandinavije (bilo u užem, bilo u širem smislu), nikad mu se, otkako su se fudbalski razdružili Srbija i Crna Gora, nije desilo da veže dve sezone bez grupne faze UEFA takmičenja, te ta dva argumenta stoje kao svetionik crno-belima u Moldeu, pred revanš plej-ofa za plasman u Ligu Evrope (19 časova, RTS 1, TV Arenasport 1).
Rezultat iz Beograda istovremeno budi nadu i poziva na oprez. Tih 2:1 više bi trebalo da zabrinu Norvežane, oni su ekipa koja mora da juri prednost rivala, dok izabranici Sava Miloševića ne samo da mogu da računaju na dva ishoda, već im se zbog najavljene ofanzive domaćina “crta“ prilika nalik onoj od pre dve godina u Sekešfehervaru, kad je posle 0:0 u prvom meču Videoton nagrnuo da postigne pogodak, a Parni valjak iz kontre rešio pitanje plasmana dalje. Nešto slično priželjkuju u Partizanu i večeras, pa da drugačijim stilom od uobičajenog stignu do nagrade.
Eventualna nagrada znači više od pukog novca. Predstavlja osnovu na život kluba. Preciznije, miran život u narednih nekoliko meseci. Možda ne baš mirna po norveškim standardima, ali scenario ulaska u grupnu fazu podrazumeva dobitak od približno 5.000.000 evra, još najmanje šest međunarodnih utakmica, vožnju na tri fronta makar do decembra, afirmaciju igrača, priliku za još neko pojačanje u završnici prelaznog roka, odbranu koeficijenta na listi UEFA za naredni petogodišnji ciklus, popravljanje imidža i – najbitnije – utisak da se stručnom štabu, u tom slučaju, nudi šansa da spokojno radi na finesama sa timom koji je i dalje u nastajanju, a rukovodiocima da uzdignu crno-bele na nivo u kome neće biti potrebe za prepucavanjima sa realnim i izmišljenim protivnicima, već bavljenje isključivo sobom i organizacijom evropskih utakmica.
Šta bi bilo u onom drugom scenariju, ako Molde slavi 1:0 ili na bilo koji drugi način izbaci jedinog preostalog srpskog predstavnika u Ligi Evrope, niko u Humskoj 1 ne sme ni da zamisli. Pogotovo što bi eventualne dve spojene sezone bez jeseni na međunarodnoj sceni, naslonjene na dve u kojoma se gledalo u leđa Crvenoj zvezdi na domaćoj, izazvale velike nemire i potrese. Od finansijskih, preko kardovskih i organizacionih, verovatno do igračkih. Zato je na pleća sportskog sektora, opet, kao nebrojeno puta u minuloj deceniji, pao ogroman teret. Ceo klub maltene stoji ove večeri na leđima Sava Miloševića i njegovih pitomaca, ali dok budu gazli večtačkom travom “Aker“ stadiona u malom mozgu bi trebalo da imaju saznanje da su pre njih u istoj ili sličnoj situaciji bili Miodrag Ješić, Slaviša Jokanović, Aleksandar Stanojević, Vladimir Vermezović, Marko Nikolić, Zoran Milinković i Miroslav Đukić i da je svako od njih pronalazio način da usmeri Parni valjak na magistralu, čak i u situacijama kad se činilo da će zavšiti u nekom jarku.
Milošević je baš u tome jak. Potvrdio se da pritisak nosi bez problema. Može biti da je to skopčano sa prevaziđenim nedaćama u privatnom ili činjenici da je u profesionalnom životu igrao u četiri izuzetno jake lige, sa Rubinom u 89. minutu doneo Rubinu prvu titulu prvaka Rusije ili da je kao funkcioner FSS ukazao najpre kadetskoj, potom i omladinskoj selekciji put na krov Evrope i sveta, može biti da je sve do njegove, kako sam voli da je okarakteriše, “lude bosanske“ glave, tek nekadašnji golgeter definitivno je jedan od jačih aduta u pohod na premiju zvanu Liga Evrope. Dakle, u napetim situacijama, kakva večeras očekuje našeg predstavnika ume da drži tu glavu iznad vode i da pliva. Do cilja.
Ta Miloševićeva psiholoska stabilnost, više puta potvrđena i za vreme kratkotrajnog trenerskog mandata, trebalo bi da se prenese i na igrače, jer večeras, u krajnjoj liniji, ipak od njih zavisi. Kao sto je oživeo Ostojića i Sumu, vratio u sistem Tošića, promovisao mlade Stevanovića i Lazara Pavlovića, rehabiltivao otpisanog Uroševića, učinio Partizan gledljivijim nego ranijih sezona, tako se od Sava Miloševića očekuje da još jednom uradi ono što malo ko očekuje i situaciju ”biti ili ne biti” pretvori u prvi uspeh u sezoni velikih očekivanja. Pogotovo što je Partizan klub u kome je Evropa kao hleb nasušni, a Savo Miloševićčovek koji se neće zadovoljiti majskim osvajanjem kupa, nego je i njemu, kao svim crno-belima, potrebna još jedna potvrda vrednosti. Neprestan proces dokazivanja.
MOLDE – PARTIZAN
(19.00, RTS 1, TV Arena Sport 1)
prvi meč 1:2
Stadion: Aker
Kapacitet: 11.800
Sudija: Rudi Buke (Francuska)
Molde (4-2-3-1): Kraninks – Haraldsaid, Gabrijelsen, Bjernbak, Foren – Aursens, Husain – Boli, Ejkrem, Omoiđuanfo – Džejms.
Partizan (4-2-3-1): Stojković – N.R. Miletić, Ostojić, Pavlović, Urošević – Šćekić, Zdjelar – Tošić, Suma, Asano – Sadik.
mozzartsport
