Crno na belo – Amar Osim priča kako je njegov otac Ivica, slavni selektor Jugoslavije, dao ideju Žarku Zečeviću i Nenadu Bjekoviću da naprave fudbalski kompleks u Zemunu
Amar Osim potvrdio je izveštaču Kurira na pripremama u Beleku da je njegov otac Ivica Osim, legendarni trener i selektor Jugoslavije, najzaslužniji što Partizan danas ima sportski centar u Zemunu. Čuveni Švabo, dok je vodio crno-bele, bio je na jednom ručku sa rukovodstvom Partizana u restoranu preduzeća „Teleoptik“. Video je stadion i ogromnu zelenu površinu, odmah shvatio šta tu može da bude i svoju ideju predočio Žarku Zečeviću i Nenadu Bjekoviću.
Njima dvojici nije dugo trebalo da sve izlože pred tadašnjeg predsednika kluba i prvog čoveka Vlade Srbije Mirka Marjanovića. Sređene su sve potrebne dozvole, obezbeđen novac i u rekordnom roku od šest godina nikao je čuveni „Zemunelo“ na oko 100.000 kvadratnih metara.
– To je živa istina! Tom čoveku, čiji je bio restoran, moj otac je ostavio svoj auto. Eto, takav je Švaba bio. Kad je Ivica vodio Partizan 1992. godine, oni su stalno trenirali na Vojnoj akademiji. Jednom su ga Zeka i Bjeka odveli u Zemun, u restoran. Ustao je, procunjao okolo… Odmah je izneo plan pred njih dvojicu i rekao: „Šta čekate, napravite sportski centar“ – rekao je za Kurir Amar Osim, a onda otkrio:
– Moj Željezničar je prvi strani klub koji je koristio „Zemunelo“… Partizan je bio na Tari, a mi smo se spremali za meč sa Levskim iz Sofije u pretkolu Lige šampiona. Švaba nam je sve to završio. Zvao je Đavola (Nenad Bjeković op.a.) i Zeku i obezbedio nam boravak od sedam dana u Zemunelu. To je čudo! Španska keramika, italijanske drvenarije, vrhunski nivo. Saune, sale za masažu, teretana, sedam terena… A hrana! Verujte mi, ja znam šta je hrana (miluje stomak), vidi se iz priloženog…. Kao u najboljim hotelima. Kakvi su tamo kuvari, kakva je tamo usluga…
Ivica Osim je udario temelje modernom Partizanu, u Srbiji je i danas veoma poštovan. Kako nam Amar otkriva, krhkog je zdravlja, ali i dalje prati fudbal. Kad smo ga pitali kako mu je otac, kaže:
– Starački! Imao je moždani udar pre 12 godina. Sreća je da se to desilo u Japanu, jer da nije, danas ne bi bio živ. Leva ruka mu je oduzeta, ali noga nije, što je interesantno. Godinu i mesec dana živi već u Gracu. Što je stariji, sve više spava i usporeniji je. Majka je s njim. Stalno je kod lekara, na nekim pregledima. Nije nikad toliku pauzu napravio, a da ne dođe u Sarajevo. Tamo u Austriji gleda sve utakmice. Kad vidim na telefonu da me zove, znam da će me kritikovati… (smeh) Amar Osim prati fudbalsku scenu na prostorima bivše Jugoslavije, ali ima i zamerku na srpske stadione.
– Srpski fudbal gledam više nego španski, interesantnije mi je da vidim utakmicu Radnik – Partizan nego Ejbar – Hetafe. Gledao sam Zvezdu u Ligi šampiona! Prve godine bio sam na sve tri utakmice – Napoli, Liverpul i PSŽ. Prilazi stadionima su očajni, ogromne gužve, da bi došao do stadiona, putuješ satima. Onda izgubiš volju. Nije lako doći iz Sarajeva u Beograd, a onda tri sata pešačiti ili stajati u mestu da bi ušao na stadion – zaključio je Amar Osim.
Tekst preuzet sa portala Kurir sport
