Sezona 2010-11: Može Partizan i bez Vujoševića

Ponovo velike turbulencije u srpskoj košarci 2010. Posle deset sezona Partizan je napustio njegov najtrofejniji trener Duško Vujošević i otišao u moskovski CSKA. Uvek se provlačila priča o „sistemu“ koji je Dule uspostavio, i sad je bila prilika da se vidi kako i da li taj „sistem“ funkcioniše bez njega. S druge strane, najvećeg rivala Crvenu zvezdu mučile su druge brige – one finansijske. Klub je pokušavao da se konsoliduje, vrati dugove, i to se neminovno odražavalo na kvalitet igračkog sastava. Samim tim ni ambicije nisu bile prevelike, samo da se nekako preživi.

Duška Vujoševića je na klupi Partizana zamenio njegov dotadašnji pomoćnik Vlada Jovanović. Znači neko ko je dobro poznavao dotadašnji način rada u klubu. Ekipu su napustili Amerikanci Roberts i Mekejleb, Strahinja Milošević, Aleksandar Rašić, Aleks Marić i Slavko Vraneš. Došle su dosta skupe, a tek će se videti koliko i kvalitetne zamene: Amerikanci Oliver Lafajet (ubrzo će ga zameniti Kertis Džerels) i Džejms Gist (Lokomotiva Kuban), Australijanac Nejtan Džavai, Jaka Klobučar (Olimpija), Dragan Milosavljević (Radnički) i Raško Katić (Hemofarm).

Vlada Jovanović

I Crvena zvezda je promenila trenera, umesto Aleksandra Trifunovića postavljen je Mihailo Uvalin. Otišli su Kešelj, Kikanović, Stević, Radivojević, Štimac i Nemanja Bjelica. Stigli su Luka Drča (NCCA), Strahinja Milošević (Partizan) i Uroš Nikolić (Krka). Usled zabrane FIBA da zbog dugovanja prema igračima registruje nove košarkaše, tek posle 4-5 kola zaigrali su Amerikanci Rikardo Marš, Majkl Jang i Entoni Majls, kao i Vujadin Subotić (OKK Beograd) i Sava Lešić (Partizan).

Hemofarm je ostao bez centarske linije Boban Marjanović, Raško Katić i Goran Jagodnik a stigli su Amerikanci Abdul Hamid i Džared Džordan. Tu je još figurirao Radnički iz Kragujevca, predvođen odličnim Amerikancem Majklom Lijem i našim Markom Čakarevićem i Vladanom Vukosavljevićem.

Spas u poslednji čas

U NLB Jadranskoj ligi su igrala samo četiri srpska kluba. FMP je ispao iz konkurencije.

Najveći rival Partizanu u regionalnoj ligi su bili slovenački klubovi Olimpija i Krka. Dok se od Ljubljančana i očekivala borba za visok plasman, Krka je bila prvorazredno iznenađenje. Bez izrazitih pojedinaca, ali odlično vođeni trenerskom rukom Aleksandra Džikića, ekipa iz Novog Mesta je bila konkurentna za najviši plasman do samog kraja.

Partizan je opet loše otvorio sezonu, u prvih 11 kola doživeo čak 6 poraza. Onda je dodao gas i u preostalih 15 rundi pretrpeo samo dva poraza, što je bilo dovoljno za prvo mesto. Sledili su ga Olimpija i Krka, dok je četvrti učesnik završnog turnira bila Budućnost koja je imala isti broj pobeda kao i Zagreb, ali bolji međusobni odnos. Novajlija u ligi je bio češki Nimburk koji nije ostavio naročito impresivan utisak. Na začelju su se našla dva nekadašnja šampiona. Crvena zvezda je u samoj završnici uspela da izbegne poslednje mesto koje je zauzeo Zadar, i na taj način sebi uskratio igranje sledeće sezone u Jadranskoj ligi.

MVP lige i najbolji skakač je bio Luka Žorić iz Zagreba, najbolji strelac Majkl Li iz Radničkog, a najbolji asistent Miljan Pavković iz Hemofarma.

Varnice posle finala

Završni turnir Kupa Radivoja Koraća doneo je već u četvrtfinalu zanimljiv duel između FMP-a i Hemofarma. „Panteri“, koji su bili i domaćini turnira, napravili su malo iznenađenje u četvrtfinalu i savladali Hemofarm 93-88, koji je u Železnik došao sa ambicijama da se bori za trofej. Ekipa trenera Boška Ðokića je u drugoj četvrtini stekla dvocifrenu prednost i uspela da je sačuva u uzbudljivoj završnici, koju su obeležili promašaji sa linije slobodnih bacanja na obe strane. FMP su do pobede predvodili Čović sa 19 poena i osam asistencija, Ivelja sa 17, Radivojević sa 12 poena i 8 asistencija i Ilić (12 poena i sedam skokova). U Hemofarmu su najefikasniji bili Borisov (20, 5-5 trojke) i Pavković (18).

Radnički iz Kragujevca se namučio protiv OKK Beograda, ali je uspeo da ga savlada sa 82-80, Crvena zvezda je eliminisala Radnički (Beograd), a Partizan je izbacio Mega Vizuru.

Dan kasnije košarkaši FMP-a plasirali su se u finale završnog turnira Kupa Radivoja Koraća, pošto su pobedili ekipu gradskog rivala Crvenu zvezdu sa 90:79 (28:14, 16:21, 25:17, 21:27).

FMP je, nakon eliminacije Hemofarma u četvrfinalu, pružio još jednu odličnu partiju, u borbi za prvi domaći trofej u sezoni.Panteri su nadigrali Crvenu zvezdu, koja je u okršaju za plasman u finale pokazala malo toga. Već na samom početku utakmice bilo je jasno da će izabranici trenera Boška Đokića, pokušati kolektivnim naporom, igrom dva na dva, da probiju odbranu crveno-belih. U tim trenucima posebno je dobar posao odradila osovina Vuk Radivojević – Mile Ilić. Nekadašnji kapiten Zvezde i nesuđeno pojačanje trofejnog kluba sa Malog Kalemegdana, u dva navrata postigli su mnogo lakih poena, dokazavši da je odbrana tima Mihaila Uvalina jako ranjiva. Igrači Crvene zvezde su, sa druge strane, pokušavali da uzvrate protivniku poenima iz individualnih akcija, i to najcesće preko Amerikanca Rikarda Marša. Zvezda se nekako držala do 29. minuta, ali je izuzetno efikasan finiš treće, i još bolji početak poslednje četvrtine, omogućio FMP-u  da overi apsolutno zasluženu pobedu.

U drugom polufinalu Partizan je bio siguran protiv Radničkog 81-76, uz dobre partije Gista (15) i Džerelsa (14)

Košarkaši Partizana osvojili su Kup Radivoja Koraća pošto su u finalu savladali ekipu FMP-a sa 77:73 (12:22, 17:16, 22:19, 26:16).

Prelazni pehar namenjen osvajaču “Žućkove levice” kapitenu Partizana Petru Božiću predao je predsednik Košarkaškog saveza Srbije Dragan Kapičić.

To je bio 12. uzastopni trofej crno-belih u svim domaćim i regionalnim takmičenjima u kojima nastupaju. Partizan je od 2007. osvojio po četiri nacionalna Kupa, državna prvenstva i šampionska prstena namenjena pobedniku regionalne NLB lige.

Finale najmasovnijeg srpskog takmičenja pokazalo je da u našoj zemlji ima ekipa koje mogu da se nadigravaju sa crno-belima, da čak budu bolji rival tokom većeg dela meča, ali da teško mogu da izdrže u pobedničkom ritmu do kraja utakmice.

Partizan je i finalni meč odigrao po matrici prethodna dva – katastrofalno na početku, veoma loše do kraja prvog poluvremena, a u nastavku iz minuta u minut sa sve više agresivnosti i samopouzdanja do vredne pobede. FMP je finalni okršaj počeo izvanredno. Izabranici trenera Đokića uspeli su da nametnu tempo koji njima odgovara, i već u prvom periodu igre u dva navrata stigli do maksimalnih 15 poena prednost (18:3 i 21:6). U tim trenucima crno-belima je najveće muke zadavao iskusni centar Mile Ilić, za čiju igru u reketu učenici trenera Vlade Jovanovića nikako nisu mogli da nađu efikasno rešenje

U nastavku utakmice Partizan je na sve načine pokušavao da poravna rezultat, ali su do 35. minuta “panteri” odbijali sve žešće napade branioca trofeja. Završnica meča, međutim, pripala je našem najtrofejnijem klubu u čijim redovima su se izvanrednom plejmejkeru Kertisu Džerelsu pridružili zvanično najbolji igrač turnira Džejms Gist, i reprezentativac Češke Jan Veseli. Njih trojica bili su dovoljni za veliki trijumf i osvajanje prvog trofeja u sezoni.

U ekipi FMP-a, koja je na turniru u Železniku pokazala da može ravnopravno da se nosi sa srpskim učesnicima u regionalnoj ligi, istakli su se Ilić sa 17, Vuk Radivojević sa 16 i Filip Čović sa 15 poena.

Nebojša Čović, prvi čovek FMP-a, rekao je posle poraza u finalu Kupa Radivoja Koraća da je njegov klub moralni pobednik takmičenja, i nije štedeo oštre reči na račun košarkaške organizacije.

– Mislim i da smo moralni pobednici svih nedela u srpskoj košarci poslednjih godina, svih bandi i razbojnika predvoðenih Tihomirom Bubalom. Sudija Juras je samo eksponent jedne fantomske organizacije, u kojoj postoje razne sprege. Zbog toga ćemo preispitati naš odnos prema KSS. Zašto bismo puštali naše igrače da igraju za reprezentacije kada s druge strane nemamo nikakvu zaštitu? – pitao se Čović, ističući da ne želi bilo kakav spor sa Partizanom.

– Uopšte ne sporim njihovu pobedu, čestitam im na osvojenom kupu. Partizan se ponaša kao veliki klub u okviru dozvoljenog, samo je pitanje ko kroji pravila ponašanja. Kroje ih ljudi zbratimljeni interesima kroz razne firme. Ne može da se ćuti kada su u pitanju ovakve ortodoksne krađe. Možemo samo da izaðemo iz svega i da sve prepustimo borcima za ovakvu košarku – rekao je prvi čovek FMP-a.

Još jedan prsten

Na završnici Jadranske lige košarkaši Partizanovi skakali su od sreće kada je označen kraj prvog polufinala završnog turnira protiv Budućnosti. Kako se igralo, i kako se kretao rezultat na parketu dvorane „Stožice” u Ljubljani, veliko slavlje posle pobede nad autsajderom i ne treba da čudi.

Podgoričani su početkom poslednje četvrtine imali devet poena prednosti (48:39), iako su prethodnih 20 minuta odigrali bez svog najboljeg igrača Dragićevića, koji je povredio skočni zglob. Uprkos izlasku ostale dvojice sa centarskih pozicija, Dubljevića (32. minut, i Šćekića 37. zbog pet ličnih grešaka), a Dragićević je stegao zube i vratio se na teren, crnogorski šampion je u poslednje 43 sekunde ušao sa nerešenim rezultatom i loptom u svojim rukama. Tada ih je trijumfa koštao iskusni Litvanac Kadzjulis, koji je poklonio dve lopte crno-belima. Posle njegove prve greške, osam sekundi pre kraja, fauliran je Džerels koji je iskoristio dva slobodna bacanja, a posle druge Gist je istrčao kontranapad i postavio konačnih 62:58 (14:16, 16:13, 7:16, 25:13). Tako da će u sedmom učešću u regionalnom takmičenju Partizan ponovo igrati za titulu.

U finalnoj utakmici desete sezone NLB lige Partizan je igrao protiv domaće Olimpije, koja je u drugom polufinalu pobedila Krku iz Novog Mesta – 67:57 (14:11, 16:17, 22:15, 15:14). Pred 7.000 gledalaca, najefikasniji kod pobednika je bio Ožbolt sa 19 poena, dok je u timu našeg trenera Džikića prvi strelac bio Dragić sa 13.

Na tri sekunde pre kraja finalne utakmice NLB lige „grobari“ su upalili baklje. „Stožicama“ se orilo „Titula, titula, slaviće se titula“. Nisu pristalice Partizana poranile, iako je Olimpija imala napad i dovoljno vremena da izbori produžetak. To nije dozvolio Petar Božić, presekao je pas „zmajčeka“, lopta je završila kod Dušana Kecmana, on je uputio ka košu Olimpije. Ovog puta nije pogodio, možda i bi da je trebalo za pobedu. Svejedno – titula! Dominacija tima iz Humske 1 traje, i petu godinu zaredom.

Krenulo je na „Olimpijin način“, brzo, sa dosta šuteva za tri poena. Nije se ta taktika isplatila „zmajčekima“. Ovoga puta Partizan je imao odgovor. U prvom periodu crno-beli su van 6,75 gađali 4/6. Osim toga, sjajno su kontrolisali reket, posebno svoj gde Olimpija nije uspela da upiše niti jedan skok za dvadeset minuta! A, onda je počelo da se igra na „Partizanov način“. Najavio je to Jan Veseli letom preko odbrane domaćina za 28:23 na startu drugog perioda. Ovoga puta sjajni Raško Katić je imao podršku Nejtana Džavajia, koji je u prvih 20 minuta bio najkorisniji igrač Partizana, Gist je „trpao“ u koš sa distance jednako dobro kao i iz reketa…

Međutim, nije se dala Olimpija. Nošena sjajnom podrškom sa tribina uspela je da osujeti svaki beg crno-belih u prvom poluvremenu. Potez utakmice zabeležen je malo manje od minut pre kraja prvog poluvremena – Markota je tada trojkom anulirao prednost beogradskog tima. Ali, nije o tome reč, već o onome što je usledilo – sjajno zakucavanje Kertisa Džerelsa, jedan od njegovih najboljih poteza u crno-belom dresu. Odbijen je nalet Olimpije, a nadovezao se Gist za kapital od četiri poena pred veliki odmor.

Partizan je na startu drugog poluvremena prvi put pobegao nešto dalje – na 39:47. Beg crno-belima donela je sjajna odbrana. Računajući kraj prvog i početak drugog poluvremena, Olimpija čitava četiri minuta nije poentirala – od gore pominjane trojke Markote. Ilijevski je ipak uspeo da „skine paučinu” sa obruča Partizana i borba se nastavila. Igra više nije bila tako tečna. Ekipe su počele da „grizu“, košarkaši više vremena provodili na linijama penala, nego u igri. Ilustracija: Partizan je tačno polovinu poena u trećem periodu postigao sa penala. Ali, i u takvom kidanju crno-beli su bili korak ispred. Tu su ostali čak i kada su „zmajčeki“ u poslednjem periodu pokazali kandže, počeli da grizu u odbrani, onako kako to obično crno-beli rade. Uzalud. Brilijantski prsten ostaje briljantnom Partizanu.

Leteći Jan Veseli

U domaćem KLS šampionatu Partizan je rutinski osvojio prvo mesto u regularnom delu sezone. Crvenu zvezdu su u međuvremenu napustili svi Amerikanci, što će je u krajnjem slučaju koštati i neodlaska u plej-of. A i rekordnog poraza od večitog rivala Partizana sa 41 poenom razlike (77-118).

MVP prvenstva je bio Duško Ljubičić iz Metalca a najbolji strelac Uroš Nikolić iz Crvene zvezde.

Iako su oba duela polufinala završena rezultatom 2-1 prave neizvesnosti nije bilo. To najbolje pokazuju rezultati trećih utakmica Partizan – FMP 98-68 i Hemofarm – Radnički 96-66.

Ni finale nije bilo mnogo uzbudljivije.

Finale košarkaškog plej-ofa počelo je ubedljivom pobedom branioca titule: Partizan –  Hemofarm 85:60 (22:12, 27:16, 19:18, 17:14) za 1:0. Pred 6.000 navijača u „Pioniru”, na čijim tribinama je bilo nekoliko bivših igrača prvaka (Tripković, Vraneš, Rašić), viđena je jedna od boljih igara domaćih u Superligi, utemeljena na njihovom rekordu te sezone od 25 asistencija i 54 odsto šuta iz igre. Razlika je najviše dostigla 27 poena, posle čega nije padala ispod 17. Presudan period odigrao se početkom druge četvrtine, u prvih pet minuta je Partizan napravio seriju od 15:3. Među nekoliko raspoloženih pojedinaca mogao je da se izdvoji Vladimir Lučić, čiji učinak je, za 17 minuta, bio 13 poena, sedam skokova i dve osvojene lopte, bez grešaka.

Velikim preokretom u trećoj četvrtini Partizanovi košarkaši pronašli su put do pobede u drugoj utakmici finala plej-ofa. U vršačkom „Milenijumu” savladali su Hemofarm sa 89:83 (18:22, 21:26, 29:16, 21:19) i poveli sa 2:0 u pobedama.

Ovoga puta crno-beli su u naletu bili u trećoj četvrtini, koju su počeli serijom 20:4, za vođstvo od 59:52. Vrščani su uspeli da se održe u igri, i početkom završne deonice povedu sa 69:68, ali su narednih nekoliko napada potrošili promašajima za tri poena. To su gosti iskoristili da, predvođeni Džerelsom, tri minuta pre kraja stignu do plus devet. Posle toga, Hemofarm se najviše primakao na četiri poena. Najbolji igrač meča bio je Amerikanac Kertis Džerels, koji je sa 28 poena zabeležio košgeterski rekord u dresu Partizana (prosek u svim takmičenjima mu je bio 11 pogodaka), a pri tom imao po šest asistencija i skokova i po jednu osvojenu i izgubljenu loptu (indeks korisnosti 32). Vrščanima je nedostajao bolji skok – imali su 11 uhvaćenih lopti manje.

Serija je okončana trećom utakmicom Partizan – Hemofarm 86:69 (14:14, 23:16, 28:21, 21:18) – 3:0 u seriji. Partizan je u trećoj četvrtini te treće utakmice finala plej-ofa protiv Hemofarma stigao do 20 poena razlike, ali je tek u 38. minutu njegov trener Vlada Jovanović pobednički stegao pesnicu. Bilo je to nekoliko trenutaka pošto je spektakularno zakucao Jan Veseli, kojeg je upravo vratio na parket zbog ovacija kakve nijedan stranac u srpskom sportu nije dobio. Više od 7.000 navijača crno-belih je češkom košarkašu, koji je igrao oproštajnu utakmicu, u završnici pevalo i „Jane ostani”, a saigrači su mu ukazali čast prepustivši da umesto kapitena Božića prvi podigne veliki prelazni šampionski trofej.

Jan Veseli

Već pola časa pre meča bilo je izvesno da će u „Pioniru” biti stvoren jedan od najlepših ambijenata na utakmicama našeg košarkaškog prvenstva u poslednjih nekoliko godina, i da će u tim uslovima za Vrščane biti možda i teže nego ikad. Strasti je sasvim raspalio ulazak Partizanovih vaterpolista sa peharom šampiona Evrope, osvojenim nekoliko dana ranije, i velikim delom večeri sve je i bilo fešta pripadnika crno-bele porodice. Na kraju, na parketu je sa igračima Partizana i deo navijača slavio desetu uzastopnu, a ukupno 18. titulu.

Hemofarm je bolje otvorio tu poslednju utakmicu, pokazujući želju nizom ofanzivnih skokova, i vodio do 12. minuta. Momenat u kojem je posustao zbio se potkraj prve četvrtine, kada je kod vođstva od 14:7, zbog brzog drugog faula, na klupu otišao Miljan Pavković. Bez iskusne zamene na poziciji plejmejkera gosti su za minut izgubili prednost i branilac trona je polako preuzeo igru u svoje ruke. U drugom kvartalu počeo je reviju trojki kojima je na startu trećeg i prelomio meč. Postigao ih je Partizan čak 13 iz 25 pokušaja, predvođen DŽerelsom (promašio samo jednom u sedam pokušaja), koji je tako stigao i do priznanja za najboljeg aktera i prvog strelca finalne serije.

– Hvala igračima, nije im bilo lako. Istrpeli su veliki pritisak, i dokazali da su najbolji. Kao kruna sezone, navijači koji su, kao i mi, u jednom trenutku sumnjali u uspeh, napunili su dvoranu i dali bezrezervnu podršku. Drago mi je što ova ekipa nije prekinula šampionski niz – rekao je Vlada Jovanović posle utakmice.

Priznanja su podelili potpredsednici Košarkaškog saveza Srbije: Dejan Tomašević je uručio zlatne i srebrne medalje, a Dejan Bodiroga pehare – kapiten Božić je podigao onaj manji, koji ostaje u trajnom vlasništvu.

Igrači Partizana slave titulu

U evropskim takmičenjima imali smo samo dva predstavnika. Posle sjajne sezone godinu dana ranije, sada Partizan nije baš blistao u Evroligi. U grupnoj fazi je koristio prednost domaćeg terena gde je ostvario četiri pobede, i još jednu protiv Prokoma u gostima, što je bilo dovoljno za prolaz u Top 16. Tu su ih čekali Real, Efes Pilsen i Montepaski, i više od jedne pobede se nije moglo.

Hemofarm je bio naš jedini predstavnik u Evrokupu. Zanimljivo je da je takmičenje u grupi otvorio pobedom protiv Bešiktaša u Istanbulu, za koji je nastupio u svojoj kratkoj evropskoj karijeri legendarni NBA košarkaš Alen Ajverson. Tri pobede u šest utakmica su bile dovoljne Hemofarmu za prolaz u Top 16. Tu su onda ostvarili dve pobede, a daljeg prolaza su ih koštali minimalni porazi od Cedevite i Uniksa.

Originalni članak: Košmagazin.com

Photo: MNpress, Twitter