Saša Ilić konačno rekao ono što se u Humskoj šapuće godinama

Retko se dešava da Saša Ilić izgubi staloženost pred kamerama. Sinoć je izgubio. Posle 180. večitog derbija i suđenja Nenada Minakovića, trener Partizana je prvo pred kamerama Arene, pa potom u pres sali stadiona „Rajko Mitić“, izgovorio ono što u klubu iz Humske godinama ostaje na nivou tihog gunđanja. Nije glumio ravnodušnost, nije se krio iza fraza, nije tražio alibi za poraz. Rekao je da kriterijum suđenja nije bio na nivou utakmice i naveo konkretne primere. To je razlika između žalopojke i argumenta, i zato ovaj put stvar zaslužuje da se ne zaboravi do sledeće subote.

Ukratko

Ilić je čestitao Zvezdi i pohvalio svoje igrače, ali je otvoreno rekao da suđenje Nenada Minakovića nije bilo 50:50.
Konkretno je izdvojio penal za Zvezdu proveren preko VAR-a i start Bađa nad Vukotićem koji nije dobio istu proceduru, kao i kriterijum kartona za Lukasena, Krunića i Elšnika.
Sve to dolazi posle isključenja Rankovića i Petrovića i crvenog kartona Milijašu protiv OFK Beograda, što je Ilić do sada trpeo bez javne reakcije.

Kriterijum koji se meri različitim aršinima

Suština Ilićevog nastupa nije bila „opljačkani smo“. Suština je bila mnogo neugodnija za sve koji vole da priču o suđenju svode na navijačku histeriju. Ako je VAR pozvao arbitra da još jednom pogleda situaciju iz koje je došao penal za Zvezdu — u redu, neka bude. Ali onda, kako je Ilić direktno pitao, šta je bio start Bađa nad Vukotićem i zašto se za tu situaciju niko nije javio iz sobe u kojoj sede oni koji navodno gledaju sve iste vrste kontakata. Ovo nije teorija zavere. Ovo je pitanje jedinstvenog kriterijuma, koje bi svaki sudijski komesar u ozbiljnoj ligi morao da tretira kao osnovnu obavezu.

Isto važi i za žute kartone. Lukasen je, po Ilićevom brojanju, dobio žuti tek posle petog prekršaja. Krunić posle trećeg. Elšnik u istom ključu. Sa druge strane, Partizanova klupa i svlačionica već imaju svež spisak — Ljubiša Ranković i Radosav Petrović isključeni, Milan Milijaš dobio crveni protiv OFK Beograda. Ilić je sam rekao da o tim slučajevima nije govorio. Sinoć jeste. I to nije bilo iz besa zbog poraza, nego zbog toga što se obrazac počeo ponavljati prečesto da bi bio slučajan.

Poštena granica: Zvezdi ovo ne treba

Ono što Ilićevu izjavu čini urednički jakom nije samo lista primera. Jaka je zato što je odbio da bude tabloidni glas. „Zvezda je deset godina prvak, po kvalitetu je ispred ostalih ekipa i nije joj potrebna ovakva vrsta suđenja. Tačka.“ To je rečenica koja obara pola argumenata protiv njega pre nego što ih iko izgovori. Nije rekao da je Zvezda slabija. Nije rekao da je Partizanu zabranjena titula. Rekao je da veliki klub koji je objektivno ispred konkurencije nema potrebu za sudijskim vetrom u leđa — a upravo zato je taj vetar sve uočljiviji.

To je razlika između navijačkog izliva i sportske kritike. I razlog zašto ovog puta poruka iz Humske ne bi smela da završi kao još jedan pasus koji će za tri dana biti zamenjen novom temom.

Šta se videlo mimo suđenja

Ilić nije pobegao ni od sopstvene odgovornosti. Objasnio je zašto je Samson startovao na klupi — administrativni limit na četiri neevropljanina istovremeno, sedam takvih igrača u kadru, izbor između Žea i Brazilca. Priznao je da je posle vođstva 1:0 tim prepustio inicijativu domaćinu, umesto da nastavi visoko kako je dogovoreno. Priznao je i tehničke greške iz kojih je isprovocirana Bukarijeva šansa. To je razgovor trenera koji zna gde je pogrešio i koji ne koristi sudiju da opere sopstvene propuste.

Zato pohvala igračima u njegovim ustima ne zvuči kao PR fraza. Partizan je, i po njegovoj oceni i po utisku sa terena, igrao osetno bolje nego na startu sezone. Novi igrači počinju da uklapaju kvalitet, ekipa se trošila do kraja i posle Vukotićeve povrede, i nije se predala. To je materijal na kome se gradi. Ali samo ako ostatak sistema oko utakmice ne bude radio protiv njega svake druge nedelje.

Podrška koja nije slepa

Ovo je momenat u kome navijači Partizana treba da stanu iza trenera i igrača — ne zato što je tim izgubio, nego zato što je konačno neko iz kluba glasno postavio pitanje koje se dugo izbegavalo. Saša Ilić nije napao ni Zvezdu ni fudbal. Napao je kriterijum. A kriterijum je jedina stvar koja u ligi u kojoj je jedan klub deceniju šampion drži takmičenje živim.

Ako je ovo početak drugačijeg tona iz Humske — jasnog, argumentovanog, bez skrivanja — onda je dobrodošao. Ako će posle ove nedelje sve utihnuti do sledećeg spornog penala, biće još jedan izgubljen glas u nizu. Partizan sada mora dve stvari istovremeno: da nastavi da igra bolje nego što tabela pokazuje i da ne dozvoli da mu se ovakve utakmice pakuju u fioku „bilo pa prošlo“. Sinoć je Ilić uradio svoj deo posla. Red je na sve ostale u klubu da ga u tome ne ostave samog.

VolimPartizan.rs