Saša Ilić u Partizanu ne prodaje snove, već traži posao

Piše: Volimpartizan.rs

Gostovanje Saše Ilića na RTS-u bilo je dragoceno baš zato što nije ličilo na povratak legende upakovan u ukrasni papir. Kada novi trener Partizana kaže da je posao izuzetno naporan, da je ekipa trenutno slabija od konkurenata i da klub ipak nema pravo na prosek, on ne spušta ambiciju nego spušta maglu. A Partizanu je magle bilo i previše.

Najvažnija stvar koju sam čuo nije bila emocija, iako je ona prirodna kada se čovek takvog imena vrati u Humsku. Najvažnije je bilo to što nije bežao od surove računice: Partizan mora brzo, Partizan mora bolje i Partizan nema luksuz da se krije iza priče o velikom imenu na klupi.

Saša Ilić je u Partizan doneo jednu zdravu stvar: rečenicu da danas nema mesta za velike alibije

U ovom klubu se često prvo probudi romantika, a tek onda odgovornost. Ilić je u svom prvom većem javnom nastupu uradio obrnuto. Rekao je da su ciljevi Partizana jasni, da će biti teško i da se u Partizanu ne trpi prosek. To zvuči jednostavno, ali nije mala stvar kada to izgovori čovek koji dobro zna koliko publika ume da ponese, ali i koliko brzo ume da traži račun.

Šal povratka legende greje tribinu nekoliko dana, tabelu mnogo kraće. Zato je dobro što nije došao da priča o emociji kao zameni za plan, nego o obavezi kao početku svakog plana.

Partizan ne može da živi samo od povratka legende

Brojke iz njegove igračke karijere su ogromne: 19 sezona, više od 600 utakmica, 18 trofeja. Ali meni je mnogo važnije što je sam odmah podvukao da je to prošlost i da je ovo „totalno drugačije“. Tu je pokazao da razume zamku koja ga čeka. Partizanu danas ne treba mit o Saletu kapitenu, nego trener Saša Ilić.

Tu njegova priča dobija težinu. Ne dolazi pravo iz uspomene, nego sa sedam godina rada u trenerskom poslu, kroz mlađe selekcije, reprezentativni stručni štab, Čukarički i iskustvo iz inostranstva. To ne garantuje uspeh, naravno. Ali bar skida površnu priču da se na klupu seo samo zato što je legenda.

Saša Ilić je tačno locirao gde Partizan danas najviše kasni

Najpošteniji deo njegovog izlaganja možda je bio onaj bez ijedne velike parole. Kada kaže da Partizan nije osvojio titulu od 2017. godine i da je poslednji trofej stigao 2019, to nije podsećanje na statistiku nego dijagnoza stanja. Godine u Partizanu prođu brzo kada ih meriš kalendarom, a sporo kada ih meriš praznim rukama.

Još važnije, Ilić nije sakrio da su timu potrebni igrači koji prave razliku. Ni domaći ni strani sami po sebi nisu poenta, nego pogodak. To je tačna reč: pogoditi. Ne popuniti broj, ne dovesti telo, ne zatvoriti vest — nego pogoditi. Partizan godinama kasni u sklapanju tima, a kalendar to ne zanima. Kada trener kaže da prvenstvo i kvalifikacije počinju za 40 dana, to je konkretan primer problema, ne kukanje.

Ovde ipak priznajem i sopstvenu slepu tačku: bez ijednog konkretnog imena pojačanja pred sobom, svaka procena njegovog plafona ostaje nepotpuna. Može se razumeti šta trener traži, ali se još ne može pošteno izmeriti da li će to i dobiti.

Partizanov prepoznatljiv stil vredi samo ako stiže i rezultat

Ilić je rekao da Partizan mora da bude ofanzivna ekipa, da ima prepoznatljiv stil, ali i rezultat. Na papiru, to je ono što svaki navijač želi da čuje. U stvarnosti, to je najteži mogući spoj za trenera koji tek ulazi u svlačionicu i nema gotov tim. Lepo je reći „ofanzivno“, ali Partizan neće biti mirniji ako lepo izgleda, a ispadne rano iz Evrope.

Tu se već vidi i prva velika podela među navijačima. Jedni će reći da identitet mora da se gradi i da bez toga nema ozbiljnog Partizana. Drugi će tražiti da se prvo preživi i prođe, pa tek onda da se crta lepša slika. Ja sam ovde prilično jasan: ako moram da biram između idealne igre i evropskog prolaza, biram prolaz. U ovom trenutku, rezultat nije neprijatelj stila; rezultat je uslov da stil uopšte dobije vreme.

Saša Ilić zna težinu grba, ali Partizan mora da mu pomogne

Dobar deo navijača će s pravom uhvatiti za rečenicu da zna šta znače Partizan, Teleoptik i momci iz omladinske škole koji osećaju klub. To jeste prednost. U ovakvom ambijentu, nije malo kada trener ne mora prvo da uči gde je došao. Zna kakav je pritisak, zna šta znači dres i zna koliko u ovom klubu reč „odmah“ nije stilska figura.

Ali ni to ne sme da postane nova utešna priča. Poznavanje Partizana jeste prednost, ali nije plan rada. Trener koji zna šta je Partizan vredi mnogo, ali klub koji zna šta hoće vredi još više. Ako Ilić ostane sam između velikih očekivanja i nedovršenog kadra, onda će njegova iskrenost iz ovog gostovanja vrlo brzo postati samo još jedan citat koji se vadi kad stvari krenu nizbrdo.

Posle ovog gostovanja, navijači će se verovatno podeliti na dve jasne strane. Jedni će reći da Saši Iliću mora da se da vreme jer preuzima nedovršen tim i ulazi u kvalifikacije praktično iz radova. Drugi će reći da u Partizanu niko nema luksuz da traži strpljenje, pogotovo kada sam trener poruči da klub traži rezultat odmah. Ja sam bliži drugoj grupi. Ali oni koji veruju da Partizan prvo mora da vrati stil, neka pošteno kažu: koliko čekanja taj stil sme da dobije ako Evropa odmah sklizne iz ruku?

ŽIVIMO CRNO-BELO, SVAKI DAN.

Piše: Volimpartizan.rs 

DONIRAJ I PODRŽI RAD PORTALA
Ukoliko želiš da podržiš nezavisni rad portala Volimpartizan.rs, možeš to učiniti donacijom. Svaka podrška znači. Hvala ti što si uz nas.
http://paypal.me/volimpartizan

Dinarski račun kod Yettel banke: 115-0381638123518-11