LIČNI STAV: Saša Ilić kao trener Partizana jeste emotivan, ali i ozbiljan test kluba

Piše: Volimpartizan.rs

Saša Ilić je logičan izbor za trenera Partizana baš zato što ovo ne deluje samo kao izbor srca. Čovek koji se vraća u Humsku ne dolazi direktno iz legendarnog albuma uspomena, već posle rada u Srbiji, Bugarskoj, Grčkoj, Rusiji i poslednje godine u Azerbejdžanu, što znači da Saša Ilić kao trener Partizana ulazi u ovu priču sa ozbiljnijim trenerskim ožiljcima nego što će mnogi priznati. Ali jedna stvar me plaši: Partizan je previše puta verovao da veliko ime može da reši problem koji je mnogo veći od jednog imena.

Vest koju je još u subotu objavio Mozzart Sport sada je dobila i klupsku potvrdu kroz poziv na promociju novog šefa stručnog štaba u utorak, 9. juna 2026. u 12 časova, u holu Centralne lože na Zapadnoj tribini, uz ulaz preko VIP ulaza. Prema navodima iz izvora, naslednik Srđana Blagojevića trebalo bi da potpiše dvogodišnji ugovor, a uz njega bi, takođe prema tim informacijama, trebalo da rade Ljubiša Ranković i Veličko Kaplanović, dok se ostatak stručnog štaba još čeka.

Saša Ilić u Partizanu vraća emociju i autoritet, ali pravi posao počinje tek kada prva euforija siđe sa Zapadne tribine

To ime u Humskoj nikada ne dolazi samo. Rođen 30. decembra 1977. u Požarevcu, Ilić je kao igrač proveo 19 sezona u crno-belom, odigrao 604 takmičarske utakmice, dao 160 golova, osvojio 11 titula prvaka i dva puta igrao Ligu šampiona, dok je za reprezentaciju upisao 37 nastupa i četiri gola. Kada takva biografija siđe sa zida i sedne na klupu, jasno je zašto klub govori o velikom interesovanju.

Ali evo rečenice koju navijači možda neće svi želeti da čuju: legenda može da otvori vrata svlačionice, ali ne može sama da zatvori rupe u organizaciji kluba. Zbog toga mi je ovo više od lepog povratka kući. Ovo je test da li Partizan konačno ume da iskoristi svoj simbol, a da ga pritom ne pretvori u štit za sve ono što i dalje ne funkcioniše.

Zašto Saša Ilić kao trener Partizana nije samo sentimentalni potez

Ako hoćemo pošteno da merimo ovu odluku, moramo da gledamo gde je radio kao trener, ne samo šta je bio kao igrač. Posle Čukaričkog, Ilić je vodio CSKA Sofiju, Atromitos, Pari NN i poslednjih godinu dana Sumgajit, koji je napustio krajem maja posle sedmog mesta. To nije CV od kojeg padaš u nesvest, ali baš tu vidim razlog da ovo ne otpišemo kao čistu romantiku.

Sedmo mesto sa Sumgajitom je konkretan primer koji tera na dve potpuno različite reakcije: jedni će reći da Partizan dovodi trenera bez velikog rezultata, a drugi da konačno dovodi čoveka koji je radio bez domaće aure i morao da rešava stvarne probleme. Ja sam bliži ovoj drugoj strani, ali ne slepo. Nisam gledao svaku njegovu utakmicu u Azerbejdžanu, pa oni koji su ga pratili detaljnije možda imaju precizniji sud o tome koliko su njegove ekipe zaista ličile na ono što trener želi.

Gde Saša Ilić u Partizanu dobija najveći rizik

Danko Lazović je bio ključni čovek njegovog povratka, što je logično ako se zna koliko se dugo poznaju i da ih vezuju i kumovski odnosi. Dobro je kada neko u klubu ume da povuče pravu liniju ka čoveku od poverenja. Nije dobro ako se posle toga pomisli da je najteži deo posla završen.

Uz Partizan odavno sam naučio da me najviše plaše odluke koje svi odmah proglase prirodnim. Na predstavljanjima sam previše puta video isti obrazac: stadion prvo zagrli svoju legendu, a onda je, posle dva loša rezultata, meri strože nego bilo koga drugog. Ako Partizan misli da je dovođenjem Saše Ilića rešio problem, onda nije rešio ništa. Ako mu zaista da okvir, mir i odgovornost bez obzira na rezultate, onda je ovo najbolji potez koji je klub mogao da povuče u ovom trenutku.

Šta Saša Ilić i Partizan duguju jedan drugom već na startu

Zato na startu vidim tri jednostavne obaveze koje nema smisla ulepšavati:

• Saša Ilić duguje jasnu ideju igre brže nego što će mu publika oprostiti lutanje.
• Partizan duguje kompletan stručni okvir, jer Ranković i Kaplanović jesu važan početak, ali nisu završena rečenica dok se ostatak štaba još sklapa.
• Svlačionica duguje reakciju, jer biografija čoveka na klupi ne osvaja nijednu utakmicu ako je ekipa ne prati.

Upravo ovde se lomi priča. Partizan često voli veliko predstavljanje, a mnogo manje dosadan rad posle toga. Ovaj put bi moralo obrnuto.

Zašto povratak Saše Ilića u Partizan ne sme da bude alibi

Ovo nije trenutak za jeftinu romantiku, iako je emocija normalna. Čak je i dobro što je normalna, jer klub bez emocije liči na praznu kancelariju, a ne na Partizan. Ali Partizan se ne spašava uspomenom, nego radom.

Zato Saša Ilić zaslužuje podršku bez idolopoklonstva i kritiku bez zluradosti. Najgore što klub sada može da uradi jeste da njegov povratak proda kao završeno rešenje. Nije. Ovo je početak. I zato ću stati na jasnu stranu: bolje je da Partizan rizikuje sa čovekom koji razume težinu Humske iznutra nego da opet bira bezličnu sigurnost koja ne pokreće ništa.

Najzanimljivije pitanje za mene nije da li će stadion lepo dočekati Sašu Ilića, jer hoće, već kakav će Partizan izaći na teren kada prva emocija prođe. Oni koji su detaljnije pratili njegov rad u Čukaričkom, Atromitosu, Pari NN ili Sumgajitu možda ovde vide jasnije konture nego ja, pošto nisam gledao svaku njegovu utakmicu van Srbije. Zato me baš to zanima: da li u njegovim timovima postoji prepoznatljiv rukopis koji može da preživi humsku nervozu, ili će ga ovde prvo pojesti težina sopstvenog imena?

ŽIVIMO CRNO-BELO, SVAKI DAN.

Piše: Volimpartizan.rs 

DONIRAJ I PODRŽI RAD PORTALA
Ukoliko želiš da podržiš nezavisni rad portala Volimpartizan.rs, možeš to učiniti donacijom. Svaka podrška znači. Hvala ti što si uz nas.
http://paypal.me/volimpartizan

Dinarski račun kod Yettel banke: 115-0381638123518-11