LIČNI STAV: Saša Ilić je najbolji Dankov potez do sada

Piše: Volimpartizan.rs

Saša Ilić u Partizanu jeste potez koji zaslužuje aplauz ne zato što je sentimentalna priča, nego zato što konačno vraća poverenje tamo gde ga odavno nema. U ovom trenutku, to je najveći plus Danka Lazovića. Nije dovodio savršen CV, nego čoveka kome navijač veruje pre prve konferencije. A u Humskoj je to, posle svega, ozbiljna valuta.

Ambijent nije sporedan detalj, nego gorivo bez kog ovaj klub staje. Neću da lažem, sama pomisao da se Saša vraća na klupu probudila je emociju koju su poslednjih godina gutale sumnja, umor i gađenje prema improvizaciji. To ne znači da ga treba amnestirati od odgovornosti. Znači samo da ovaj potez ima smisla i pre prvog treninga.

Ako smo toliko dugo pozivali ljude koji Partizan ne doživljavaju kao usputnu stanicu, onda nema logike da prvog takvog čoveka dočekamo sa nožem na gotovs. Podrška ovde nije slepa vera. Podrška znači da čoveku daš prostor da radi, pa tek onda meriš šta je napravio.

Zašto je Saša Ilić u Partizanu više od emotivnog povratka

Biću pošten: Saša Ilić nema trenersku biografiju koja sama po sebi gasi svaku sumnju. Kratak period u srpskom klupskom fudbalu i deo rada u inostranstvu nisu dovoljan materijal da se ponašamo kao da je stigao dokazani trener najvišeg reda. Ali Partizan danas nema luksuz da čeka idealan životopis. Potreban mu je neko ko ume da povuče klub iz bezvoljnosti i pokuša da napravi sistem iznutra.

Partizan je najveći kada njegove legende nisu dekor, nego odgovornost. Zato ovaj povratak ne gledam kao romantičnu razglednicu, već kao obavezu obema stranama. I klubu i Saši.

Tu je i stvar koju deo sveta namerno potcenjuje: u ranjenom klubu simbol ume da bude praktična kategorija. Neko ko puni stadion, smiruje deo javnosti i vraća minimum poverenja nije samo emocija, nego i radni uslov. Bez toga je svaki plan mrtvo slovo na papiru.

Zašto je Danko Lazović ovim potezom pogodio Partizan

Najveća vrednost Lazovićevog poteza, bar za mene, nije u tome što je doveo veliko ime. Vrednost je u tome što je pogodio trenutak i raspoloženje. Posle svega što je odbijalo ljude od Humske, trebalo je uraditi nešto što vraća vazduh u pluća. Ovo je upravo to.

Naravno da su i lični odnos i poverenje imali ulogu. Ali Partizan danas nema problem sa manjkom poznanstava; ima problem sa manjkom ispravnih odluka. Ako ti prijateljstvo pomogne da uradiš dobru stvar za klub, onda je problem samo ako se iza tog prijateljstva krije praznina. Ovde za sada ne vidim prazninu, nego jasan pokušaj da se klub vrati sebi.

Ima još jedan konkretan detalj zbog kog sam sklon da mu upišem veliki plus: način na koji je odrađen rastanak sa Srđanom Blagojevićem, bez blata, bez javnog ponižavanja i bez one naše poznate potrebe da svaki odlazak pretvorimo u ruševinu. To je mali primer, ali važan. Klub koji se prema odlazećem treneru ponaša civilizovano šalje signal i onome koji dolazi. A signal je nekad prva cigla ozbiljnog projekta.

Gde Saša Ilić i Partizan ipak moraju da budu oprezni

Tu dolazi ono neprijatno, ali neizbežno. Ne mogu pošteno da tvrdim da sam detaljno ispratio svaki Sašin trenerski korak u Bugarskoj, Grčkoj ili Azerbejdžanu, i navijači koji su to gledali pažljivije možda vide mane koje ja ovde ne stavljam dovoljno u prvi plan. Ali upravo zato mislim da ova tema traži poštenje: niko razuman ne može da garantuje uspeh samo zato što voli klub.

Problem je što će prve loše rezultate mnogi iskoristiti da kažu: eto, rekli smo vam. Ja sam na drugoj strani te rasprave. Ili želimo da Partizan konačno gradi trenera i sistem, ili pristajemo na to da zauvek živimo od smena, gašenja požara i još jednog “novog početka” svakih šest meseci.

To je i rečenica na kojoj će se navijači podeliti, ali neka se podele. Bolje i to nego da se opet pravimo da je svejedno ko sedi na klupi. Nije svejedno. U ovom klubu odavno nije problem samo taktika, nego i odsustvo poverenja.

Šta Partizan duguje Saši Iliću odmah, ne za šest meseci

Tu podrška sa tribina i emocija sa društvenih mreža ne vrede mnogo ako klub ne uradi tri proste stvari:

• Partizan mora da Saši obezbedi jasna sportska ovlašćenja, bez dvostrukih komandi i saplitanja iz kancelarija.
• Partizan mora da dovede pojačanja koja odgovaraju ideji igre, a ne da legendu gurne pred ekipu sa rupama na ključnim mestima.
• Partizan mora da mu kupi vreme, jer promocija velikog imena bez resursa nije projekat, nego zaklon.

Legendu je najlakše promovisati; najteže je ne sakriti se iza nje. Ako se ovaj potez svede na fotografiju, aplauz i prve probleme bez odgovora, onda će sav današnji optimizam biti samo lep dekor. Ako, međutim, iza imena dođu red, pojačanja i strpljenje, onda ćemo moći da kažemo da se u Humskoj konačno povukao potez koji ima i srce i glavu.

Zato ovaj potez pozdravljam bez zadrške, ali neću ga braniti po inerciji samo zato što je na klupi čovek kog duboko poštujem. Braniću pravo Saše Ilića da radi, greši i raste, jer Partizan bez toga ostaje klub kratkog daha i još kraće pameti. Samo me kopka jedna konkretna stvar: da li smo kao navijači zaista spremni da istrpimo dve ili tri loše utakmice ako verujemo da se pravi sistem, ili ćemo opet tražiti smenu posle prve nervoze?

ŽIVIMO CRNO-BELO, SVAKI DAN.

Piše: Volimpartizan.rs 

DONIRAJ I PODRŽI RAD PORTALA
Ukoliko želiš da podržiš nezavisni rad portala Volimpartizan.rs, možeš to učiniti donacijom. Svaka podrška znači. Hvala ti što si uz nas.
http://paypal.me/volimpartizan

Dinarski račun kod Yettel banke: 115-0381638123518-11