Saša Ilić ostaje trener Partizana: ispravna odluka koja kupuje mir, ali ne rešava krizu

Saša Ilić ostaje trener Partizana i posle nedelje u kojoj je zaista delovalo da više nema nazad. Poraz od Mladosti u Lučanima, ćutanje pred kamerama Arene sport, saopštenje u kojem su i čelnici kluba najavili da idu zajedno s njim posle revanša protiv Hetafea — sve je to bilo previše da bi se pretvaralo kako je situacija pod kontrolom. A onda je, između podrške navijača i onoga što se videlo u susretu sa španskim protivnikom, doneta odluka da se ostaje. Mirnija nedelja, ali ne i mirniji klub.

Od Lučana do Hetafea: nedelja u kojoj se sve menjalo iz dana u dan

Slika iz Lučana bila je jasnija od bilo kog saopštenja. Ilić je odbio da priča za televiziju, uprava je stala uz njega na način koji je više ličio na zajedničko povlačenje nego na podršku, a datum revanša sa Hetafeom postao je nezvanični rok do kojeg se u Humskoj razmišlja o svemu. Legenda kluba ozbiljno je odmeravala da li da napusti klupu, do te mere da neko vreme nije ni vodio treninge — što u fudbalu retko znači nešto drugo osim da je razgovor sa upravom postao važniji od same pripreme.

Taj period nije bio pukotina koja se dogodila preko noći. Ilić je duže vreme delovao nezadovoljno onim što vidi na terenu, u prelaznom roku nije zvučao kao trener kome se rešenja slažu redom, a igra u Lučanima je bila kap koja je pretvorila tiho nezadovoljstvo u otvorenu krizu.

Podrška navijača i dogovor koji kupuje vreme

Uprava je od Ilića tražila jednu konkretnu stvar: da ostane makar do meča sa Hetafeom, pa da se onda vidi. Logika je razumljiva. Ostati bez trenera u trenutku ispadanja iz Evrope, sa derbijem koji se nazire, značilo bi ući u najosetljiviji deo sezone bez čoveka koji zna svlačionicu. Rizik previše veliki za klub koji ionako nema stabilan teren pod nogama.

Podrška navijača tu je odigrala svoju ulogu. Nije to bio šou, nije bila kampanja, nego jasan signal da je Ilić za jedan deo tribina i dalje nešto više od trenera koji je posrnuo posle jednog lošeg gostovanja. Kombinacija tog signala i pristojnog izdanja protiv Hetafea bila je dovoljna da odluka o odlasku bude povučena.

Ono što ostaje otvoreno jeste pitanje šta je zapravo dogovoreno. Da li Ilić ostaje kao trener kome se veruje do kraja sezone, ili kao trener koji je pristao da klub ne ostavi u najgorem trenutku. Razlika je ogromna, i pokazaće se već kroz prve rezultate posle Hetafea.

Ostanak Ilića znači i ostanak Ljajića, Forcanove i Lazovića

Odluka o treneru retko je samo trenerska. Ostanak Ilića gotovo automatski znači da i aktuelno rukovodstvo — Rasim Ljajić, Milka Forcan i Danko Lazović — nastavlja da vodi glavnu reč u Humskoj. Skupština kluba najavljena je za kraj septembra, ali kako sada stvari stoje, radikalnih rezova neće biti. I sami su se, priznajmo, zaleteli sa najavom zajedničkog odlaska; povlačenje te odluke je logično, ali ostavlja utisak da su i oni i trener u istoj priči — što je politički jasno, a sportski komplikovano.

Teško je ne primetiti obrazac. Partizan je već imao situacije u kojima se kriza rešava tako što se svi zajedno slože da još malo pričekaju. Nekad je to donosilo mir, nekad je samo pomeralo problem za dva meseca unapred.

Šta ostaje otvoreno posle sve buke

Ilić se vraća poslu sa apsolutnom podrškom u trenutku kada rezultati nisu dobri i kada atmosfera u ekipi, sudeći po svemu, nije idealna. To je težak kredit. Za trenera koji je i sam nezadovoljan onim što vidi, ostanak znači obavezu da tu istu ekipu popravlja rukama koje su nedavno tražile kvaku od vrata.

Ovo nije poraz i nije pobeda. Ovo je pauza. Ilić ostaje, uprava ostaje, kalendar ne staje — Hetafe je iza, derbi je pred vratima, a jesen će vrlo brzo pokazati da li je ovaj dogovor bio početak stabilizacije ili samo produžetak istog nemira pod drugim imenom.

VolimPartizan.rs