Saša Ilić – kapiten večnosti, naša crno-bela legenda, simbol sveg onog što Partizan jeste i što će zauvek biti.
Neki ljudi ne nose dres samo da bi igrali fudbal. Neki ljudi postanu dres. Postanu grb. Postanu emocija. Saša Ilić je upravo to — čovek koji nije samo igrao za Partizan, već ga je živeo, disao i gradio svojim bićem.
Od onog dana kada je prvi put zakoračio na teren, do poslednjeg trenutka kada je sa suzama u očima napustio Hram u Humskoj, Saša je bio nešto više od kapitena.
Bio je brat. Bio je uzor. Bio je srce koje kuca za crno-belu boju.
Povezivao je generacije — onima pre njega bio je ponos, onima sa njim brat po oružju, a nama posle njega večna inspiracija. Njegovo vođstvo nije bilo u rečima — ono je bilo u svakom uklizavanju, u svakom pasu, u svakoj suzi radosnici posle pobeda i u svakom bolnom pogledu posle poraza.
Osvojio je trofeje, pisao istoriju, ali ono što najviše ostaje — to je ljubav.
Ljubav prema klubu koju ni godine, ni bol, ni prolaznost nisu mogle da izbrišu.
Danas, kada gledamo ka budućnosti, sanjamo o jednom trenutku.
Da se Saša vrati.
Da ga gledamo ne samo uz aut-liniju kao legendu, nego kao trenera Partizana.
Da zajedno gradimo pobede. Da zajedno osvojimo sve što pripada onome ko nikada nije prestao da sanja.
Jer Partizan nije samo klub.
Partizan je ljubav, Partizan je život, Partizan je Saša Ilić.
I verujemo – doći će dan.
Kada će naš kapiten ponovo predvoditi crno-bele, ovog puta sa klupe.
I opet ćemo svi disati kao jedan.
Za Sašu.
Za Partizan.
🖤🤍
Goran Bošković
VOLIMPARTIZAN.RS
