Sutrašnje gostovanje Parnog valjka gradskom rivalu na Banovom brdu imaće emotivnu notu zbog tren
Mali gradski derbi Partizana i Čukaričkog garantuje kvalitetan fudbal, produkt činjenice da će „tandem” beogradskih crno-belih, po svemu sudeći, treći put zaredom predstavljati Srbiju na međunarodnoj sceni, plus „kamaru” emocija, iniciranu podatkom da igrom trećeplasiranog superligaša kao šef struke diriguje Saša Ilić, legenda Parnog valjka!
Da, „poslednji Mohikanac” među Srbima kao „evropskim Brazilcima”, sa sijaset rekorda tokom dve i „kusur” decenije na Topčiderskom brdu: 874 utakmica, 240 golova, 11 titula, šest kupova, dve Lige šampiona, 31. večitim derbijem u borbi za bodove…
I, za ovu priču najvažnije – bivšeg saigrača čak 16 prvotimaca Partizana, uz „bonus” – sadašnjem kolegi Aleksandru Stanojeviću bio je drug za igračkih dana i produžena ruka u uvodu bavljenja trenerskim poslom!
Čuveni „broj 22” s kapitenskom trakom blistao je uz golmane Milana Lukača i Nemanju Stevanovića, defanzivce Aleksandra Miljkovića, Marka Živkovića, Bojana Ostojića, Nemanju Miletića i Slobodana Uroševića, veziste Sašu Zdjelara, LJubomira Fejsu, Lazara Pavlovića, Marka Jevtovića, Miloša Jojića, Danila Pantića i Milana Smiljanića i napadače Lazara Markovića i Rikarda Gomeša.
– Poznajemo se još iz omladinskih dana, zajedno smo 1988. išli na turnir u Francusku, dve selekcije… Najlepša stvar: noć u Briselu – pobeda nad Anderlehtom na penale i ulazak u Ligu šampiona. Najupečatljivije: kad je garantovao za Davidova da će da postigne gol s bele tačke. Poslušao sam ga kao i mnogo puta do tada, naravno, nije zatresao mrežu. Teška situacija, ali dobro se završilo… Saša, mnogo si imao sreće, oduvek! – kazivao je u maju 2019, s pažnjom prateći iz Kine Ilićevo kačenje kopački o klin, Aleksandar Stanojević.
Uz dodatnu ličnu notu:
– Za mene si oduvek bio najbolji igrač Partizana – i kad si igrao i kad nisi. Učili su nas da ne nosimo crveno, radimo i živimo sa emocijama, da je Partizan iznad svih nas, ali kažem: Partizan, jednako, Saša Ilić. Ne zaustavljaj se, puno te volim!
S druge strane, Milana Smiljanića, od rođenja sa crno-belim krvnim zrncima, tokom turskih priprema 2020. suočili smo s pitanjem – priznajete li nekome da je veći navijač Parnog valjka?
– Mogao bih – Saši, mada, svi mi ponikli u Humskoj veliki smo partizanovci. Naravno, svako misli da je najveći, eto – nek’ bude, ipak, Ilić!
Najavu sutrašnjeg „fudbalsko-emotivnog koktela” na Banovom brdu red je da začinimo anegdotom nekadašnjeg štopera Čukaričkog Bojana Ostojića, Ilićevog saborca po selidbi u Humsku, inače – poznatog šaljivdžije:
– Kad je Saša na zimskim pripremama u Limasolu otišao da uruči reket novinaru Raduloviću za bledo izdanje u teniskom meču, podigao sam mu jagodu s vrha kolača i nasuo so. Kakvu je facu složio – neprocenjivo! Naravno, brzo sam se izvinio kapitenu.
Svi putevi ljubitelje fudbala sutra uveče vode ka ulici Beogradskog bataljona…
Mimoišao Obradovića i Brežančića
Saša Ilić u prvom timu Partizana nije igrao zvanične utakmice sa Ivanom Obradovićem i Rajkom Brežančićem.
Čuveni kapiten mimoišao se sa crno-belim đacima – premijerni mandati levih bekova u Humskoj preklopili su se sa vezistinim pečalbarskim danima.
Zanimljiv je i „slučaj” Lazara Pavlovića: debitovao je u prvenstvu zamenivši Ilića u oproštajnom meču s novosadskim Proleterom u maju 2019, prethodno – Saša je ušao u igru umesto poletarca kad je prvi put zaigrao na velikoj sceni u polufinalu Kupa Srbije protiv Radničkog u Nišu. Šlagvort: zajedno su doprineli Partizanovom trijumfu u finalu protiv Crvene zvezde na Marakani.
Originalni članak Sportski žurnal
