Саша Ђорђевић на свом опрштајном мечу 2005. године (EPA/SASA STANKOVIC)
Istanbul, 16. april 1992. Finale Kupa Šampiona. Rafael Đofreza nekoliko sekundi pre kraja postiže pogodak i Huventud preuzima vođstvo od Partizana. Pri rezultatu 68:70, čini se da je sve gotovo.
A onda Slaviša Koprivica dodaje loptu Saši Đorđeviću. Osam sekundi do kraja utakmice, Partizan ima napad. U nezadrživom jurišu, Đorđević šutira za tri poena preko Đofreze, koji bi, da je sudbina tako dozvolila, bio junak utakmice. Ali, lopta ulazi kroz obruč, a Saša Đorđević u istoriju.
„Nemojte se ljutiti što sam zaćutao na trenutak. Ovo u karijeri nisam doživeo”, rekao je tada nakon muka komentator Dragan Nikitović.
Partizan je tog dana postao evropski šampion, a Saši Đorđeviću je ovo bila prva trojka od dve koje su ga vinule u večnost. Druga će doći pet godina kasnije u završnici meča protiv Hrvatske na Evropskom prvenstvu u košarci, u prvom susretu dve reprezentacije od kada je Hrvatska u sportskim takmičenjima nastupala kao nezavisna zemlja.
Tadašnja Jugoslavija je naposletku to Evropsko prvenstvo 1997. godine i osvojila. Najbolji igrač takmičenja bio je, upravo – Saša Đorđević. Jugoslavija je u Barseloni odbranila trofej osvojen dve godine ranije u čuvenom finalu protiv Litvanije u Atini, ali prosečan navijač možda i ne pamti ko je te 1997. bio rival „plavima” u borbi za zlatnu medalju (bila je to Italija). Nakon određenog vremenskog perioda, Đorđevićeva trojka protiv Hrvatske u poslednjoj sekundi meča postala je u Jugoslaviji sinonim za Evropsko prvenstvo u Španiji 1997. godine.
Trojka koja je čudnovato podsećala na onu iz Istanbula. Milenko Topić je izveo loptu do Saše Đorđevića koji je prešao ceo teren, došao do „svog“ mesta iz Istanbula 1992. godine, digao se izvan linije za tri poena i trojkom uz zvuk sirene preko podignute ruke Slavena Rimca pogodio za veliko slavlje Jugoslovena.
Zvuk sirene kao da je bio najbolji prijatelj Saše Đorđevića. Danas nema puno sportista koji pišu istoriju, a košarkaška istorija Partizana i Srbije teško da se može zamisliti bez čuvene „Saletove trojke”, bilo u Istanbulu ili u Barseloni.
Originalni članak: Politika.rs
