Ljubisav Luković – nekadašnji košarkaš IMT-a, Borovice, Beopetrola, trener, skaut NBA klubova i danas direktor stadiona u Humskoj – možda je promenio uloge, ali ljubav prema Partizanu je ostala ista. U velikom intervjuu za Meridian sport, otvorio je dušu o svojoj viziji crno-bele budućnosti.
“Prihvatio sam da budem direktor stadiona ne zato što sam nekome prijatelj, već da dam konkretan doprinos. Da ljudi znaju da sam ovde da radim, ne da pomažem bilo kome lično.”
Iskustvo iz Finiks Sansa i Boston Seltiksa prenosi u Humskoj, pokušavajući da stadion i infrastruktura konačno postanu servis celog sportskog društva Partizan.
“Ne da imaju pojedinci koristi, nego Partizan kao kolektiv. Svi sportisti, svi klubovi.”
Posebno emotivan deo intervjua bio je kada je govorio o navijačima, ali i o legendama koje je klub iznedrio:
“Partizan nije uspeh jednog tima, već porodica koju čine Moca, Bjeković, Mance, Savo, Batica, Veličković, Divac, Đorđević, svi… To ne sme da se zaboravi. Ne smemo da uprljamo ono što su oni stvarali.”
Ipak, centralni deo intervjua bio je san koji ga vodi svakog dana:
“Sanjao sam i napisao izveštaj – stadion za 35.000 ljudi i pored njega dvorana za 13.000. Idealno bi bilo da stadion može da se zatvori, pa da se u njemu igraju i košarkaške utakmice. Verujem da bi bio pun za obe vrste utakmica.”
“Nije zabranjeno sanjati. Moj san je da buduće generacije gledaju Partizan na svom stadionu, pod istim krovom, bez deljenja, bez podmetanja, svi zajedno.”
Za kraj, poruka koja odzvanja kao zakletva:
“Brend kao što je Partizan ne može da se ugasi. Ne možeš gumicom da izbrišeš sve te titule, sve te suze, sve te pesme. Na nama je da volimo. I da čuvamo.”
🖤 Kad Partizan diše – to se čuje. Kad Partizan sanja – mi verujemo. Kad Partizan ustaje – mi smo uz njega.
VOLIMPARTIZAN.RS
