– Polako se upoznajemo, pravimo hemiju. To ćemo posebno raditi na planini. Imaćemo dovoljno vremena da se upoznamo – objašnjava treći Letonac u Partizanu
Na treningu Partizana, ako pogledate sa strane ka parketu, mogli biste – godinu-dve gore-dole – da pogodite ko je kog starosnog doba.
Vidite grupu tinejdžera, vidite kako se iznad snažnog tela Alena Smailagića ipak krije dečački lik, prepoznate kakvo-takvo iskustvo ispod bradice Kevina Pantera, malo se zbunite kod Zeka Ledeja koji ipak odaje utisak čoveka starijeg od 26 godina sa koliko je doputovao u Beograd iz Dalasa…
Međutim, u toj grupi vidite i telo koje je dovoljno snažno i žilavo tako da odaje utisak da je prošlo mnogo toga, dok je i lice fokusirano i oštro kao da nosi ozbiljno iskustvo. I sve to nije laž, iako se radi o momku koji ima tek 23 godine.
Rodions Kurucs je pregurao dosta na „brzaka“. Sa 16 je debitovao za VEF Rigu, najveći letonski klub, tukao se sa starijima i prikazao dovoljno kvaliteta da bi ga primetila Barselona. Da, Katalonci su ga poslali u drugi tim, ali i tu je morao da se nosi sa seniorima u nižem rangu. Bio je još tinejdžer.
Sa tek navršenih 19 odigrao je prve minute u prvom timu Barse, baš protiv Crvene zvezde, baš u Beogradu. Pre nego što je napuno 21 odigrao je više od pola sezone u dresu Bruklina uz prosek od 8,5 poena i 20 minuta po meču u NBA ligi.
Onda je, dve sezone kasnije, došao pad. Onakav kakav može da ugrozi ljubav prema igri kod onih koji su se zaljubili mnogo rano. Kurucs, međutim, nije spreman da zaboravi košarku. Došao je kod najboljeg da mu pomogne da vrati izgubljenu strast.
– Takav je posao u NBA – pričao nam je Rodions na prvom treningu po dolasku u Partizan.
– Čak je i teško pričati o tome. Svake godine dođe novih 40 igrača u NBA ligu, a ako ti nisi igrao jednu-dve sezone, u teškom si položaju. Takva je bila moja situacija. Pokušavam da se vratim na najbolji način. I pre svega želim da se ponovo zaljubim u košarku. Želim da igram i uživam. Tamo nisam uživao, bio sam na klupi.
Ali, zašto baš Partizan kada je – ne znamo, ali i pored toga tvrdimo s obzirom na talenat krilnog igrača – bilo i drugih ponuda.
– Navijači. Sjajan tim. Istorija. Moji prijatelji, Davis Bertans i Janis Peiners, igrali su ovde. Moj agent dobro zna u kakvu situaciju dolazim. Ovo je sjajna prilika – ubeđuje nas Kurucs.
Ipak, koliko god znamo da želi da uživa u Partizanu, sigurni smo da je i “master plan” da se vrati u NBA. Na kraju krajeva, tek mu je 23, neki u tim godinama još sanjaju prvi put ka Americi, a on razmišlja o povratku.
– Da, naravno da je to ideja. Siguran sam da će mi trener Obradović pomoći u tome. Potrebna mi je ta pomoć, usmeravanje. Verujem da ću sve to dobiti baš na ovom mestu.
Trenutno na Zlatiboru treniraju – i upoznaju se – momci iz Dalasa, Bronksa, letonskog Cesisa, Koteža, Čačka, Kosovske Mitrovice, Beograda, Niša, Kolašina, Nevesinja, Pančeva, uskoro će doći i dečak iz izraelskog Beit Dragana… Treba sve to posložiti.
– Polako se upoznajemo, pravimo hemiju. To ćemo posebno raditi na planini. Imaćemo dovoljno vremena da se upoznamo – objašnjava treći Letonac u Partizanu.
Posle Bertansa i Peinersa, Kurucs traži da ostavi trag bliži ovom prvom nego potonjem.
– Nisam toliko gledao Davisa u Partizanu, jer sam bio dosta mlad. Ali, onda sam video snimke kako je igrao, bio je u tom timu i Bogdanović… Bila su to lepa vremena, pričao mi je Bertans. Rekao mi je da se zaljubio u grad i u navijače, da je to nešto najbolje što mogu da iskusim. I da će mi biti zabavno.
Dobro je poznavati i Bogdana Bogdanovića kada si igrač Partizana – kažemo Rodionsu u trenutku dok se NBA as iz Atlante smeje sa Željkom Obradovićem iza nas.
– Dobro je – nasmejao se i Kurucs.
– Bogdan mi je rekao da ću videti koliko je ludo pod Željkom. I da ga pitam za bilo šta što je potrebno za snalaženje po gradu.
Da li je razgovarao sa Obradovićem o ulozi u timu ovaj momak koji ima dribling, ima šut, ima 206 santimetara energije i može da igra… U suštini šta god.
– Ne još – rekao je Kurucs pre nekoliko dana.
Sada već sigurno zna kakav mu je zadatak namenjen od trenutka kada je potpisao za Partizan. Obradović je to znao pre nego što ga je i doveo.
Da ne bismo nagađali, Rodionsa Kurucsa smo direktno pitali da li je u karijeri imao priliku da deli parket sa nekim od momaka sa kojima se trenutno priprema za sezonu u Partizanu.
– Igrao sam protiv Smailagića u NBA, u Razvojnoj ligi. Zanimljivo mi je bilo kad sam čuo da ga je Partizan potpisao, jer prvo što mi je prošlo kroz glavu je koliko smo se tukli na utakmici. Gurali smo jedan drugog, udarali laktovima sve vreme… Dobro ga je ipak imati za saigrača – smeje se Kurucs.
Jedino što nije dobro jeste biti u petorci protiv njegove na treningu.
– Ne, ne, to je isto super! Ovo je sport sa mnogo kontakta, mnogo fizičke borbe. A ja sam čvrst tip, volim jaču igru. Tako da ćemo učiniti jedan drugog boljim – vidi Rodions u svemu pozitivno.Ne razmišljam o statisticiKurucs je tip igrača koji može da izdrži mnogo kontakta. Da li je ta čvrstina i energija ujedno njegova najveća snaga.
– Ne – odmah nas ispravlja Rodions.– Više to što sam ol-araund igrač. I timski! Meni je uvek ideja uspeh ekipe, ne razmišljam o statistici, samo da tim pobeđuje.
Originalni članak Sportski žurnal
