Rikardo, Partizanov junak na sijaset utakmica, protiv Proletera u koži tragičara i apropo ceha non-stop igranja i izostanka zamene
U knjizi „Osnove sportskog treninga” profesora Vladimira J. Koprivice, obaveznom štivu za studente Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja, u odeljku „Periodizacija sportskog treninga” slikovito je, kroz pitanje „jednom poznatom fudbaleru”, objašnjeno kako zna da li je u sportskoj formi:
– Ako nisam u formi u igri imam samo jedno rešenje. Kad sam u formi imam ih tri!
Uz potpitanje: a, ako protivnik pročita sva tri?
– U tom slučaju, po pravilu dobija gol, jer onda učinim tako neočekivan potez i tako saigraču dodam loptu, da mu je lako postići gol!
Imajući uvid u utakmicu Partizan – Proleter (0:0), da li vam je Rikardo Gomeš, prva zvezda crnobelih, odavao utisak fudbalera u sportskoj formi?
Nije, ali…
Za negativan sud potrebna je deblja fascikla dokaza, uzorkovana iz više mečeva, te…
Logičnije je da se ograničimo na zaključak: vođa navale Parnog valjka protiv Novosađana „nije imao dan”, iako prva „haubica” Super lige sa egzekucijama i u kvalifikacijama i uvodu Lige konferencije, neočekivano, „ćuti” na poslednja tri dvoboja (Čukarički, Gent, Proleter).
Da, Rikardo je samo „imao slab dan”: o dugometražnom petljanju posle filigranskog dodavanja Bibarsa Natha, nepreciznim pokušajima glavom nakon centaršuteva Lazara Markovića i Ivana Obradovića i činjenici da je kapitena početkom drugog poluvremena „prevideo” u daleko boljoj situaciji ne bi se ni pripovedalo da je u 68. minutu realizovao penal. Međutim…
Nije!
I, taman posla da neko u Humskoj za prosuta dva boda kapitala u odnosu na Crvenu zvezdu i neplaniran remi protiv, tradicija je kazivala, „večite mušterije” okrivi i na tome zameri Afrikancu, podatak da je postigao 20 golova na 27 utakmica stavlja ga, zasluženo, u poziciju „belog medveda”.
Jedanaesterce su, uostalom, promašivali i mnogo veći igrači, Partizanu je u povratničkom mandatu preciznim hicima darivao sijaset bodova, promovisao ga u lidera i, konačno, konkurentnog u trci za titulu.
Otud…
Rikarda je potrebno staviti u krupan plan samo iz ugla… uzroka i posledica za, složićemo se, izdanje ispod ranga nemilosrdnog golgetera, straha i trepeti, potkrepljeno brojkama, za štopere i golmane.
Iz razloga da bi ponovo bio stari, kao protiv Proletera na superligaškoj premijeri, Kolubare, niškog Radničkog, Spartaka, Santa Klare, Anortozisa… kad je „grmljavinom” kreirao pobedničke salve i odu radosti na južnoj tribini. Potvrdio da je, za Srbiju, igračina!
Bez obzira što na Topčiderskom brdu, osetljivom tlu i za mrvicu kritizerstva, svesno žele da zažmure na naličje, u ovom slučaju zlatne medalje (prvog „snajpera” ekipe i treba tretirati kao malo vode na dlanu, ali… to je već neka druga priča), evidentno je da nešto kod Rikarda, konstantno sa rukama na ramenima štopera Proletera i usporenijeg kretanja nego ranije, ne štima. NE ŠTIMA…
Jednostavno, uočljivo je i iz aviona da je doskorašnji reprezentativac Zelenortskih Ostrva umoran!
Čak i kod paklene golmašine, dominantne na srpskim putevima, došlo je do zamora materijala. Logičnog, s obzirom na najveću kilometražu od svih prvotimaca…
Gomeš je sjajan sportista, radoholik vredan i na treninzima, redovno i sa „hoću” i „mogu” uprkos već duže prisutnoj rovitosti – bolu u kolenu i igranju pod injekcijama, ali…
Postoji granica izdržljivosti, damar kad se telo pobuni, ne sluša kao obično i reflektuje kroz nesvakidašnje radnje. I, tad stručni štab mora da reaguje i da vas odmori!
Aleksandar Stanojević, naravno, krucijalnog fudbalera trebalo je da stavlja u tim otpočetka svakog prvenstveno / evropskog meča kad god je to zdravstveni karton dozvoljavao, međutim… ne i u Kupu Srbije protiv trećeligaša Trajala, ili… Zadržava do kraja susreta u igri kad bi Partizan, često i Rikardovim hicima, u drugo poluvreme ili finiš ulazio sa dva gola prednosti (samo u oktobru: Radnik, Metalac, Čukarički)!
Razumljiva je i logika trenera – ko ne bi plašio protivnika najsvetlijim oružjem i držao ga u silavu za svaki slučaj i ako, ne daj Bože, zagusti, plus, nameće se – da li mu je klub obezbedio i adekvatnu zamenu?
Zanemarimo li, ovog puta, bisere Nikolu Štulića i Marka Milovanovića (Samed Baždar, ipak, nije najistureniji) dolazimo do samo jedne „devetke” – Kvinsija Meniga. Da, onog skupo plaćenog, protiv Proletera, bez obzira što nije imao problem sa štopovanjem lopte kao u večitom derbiju, auditorijumu iritantnog i beskorisnog?!
Kad se odmori Rikardo, dobra stvar – nije ispao iz stroja uprkos nonstop igranju, veliki su izgledi da će ponovo da „teroriše” rivale. Dotle…
Originalni članak Sportski žurnal
