Odigrano je pet kontrolnih utakmica,i ekspedicija Partizana se danas vraća u Beograd. Ovaj deo priprema najbitniji je za ne samo drugi deo sezone već i jesenji deo narednog šampionata, jer je Superliga tako skrojena da igrači leti gotovo i da nemaju pauzu i cela godina zavisi od fizičke spreme stečene na zimu.
Napadač Rikardo Gomeš je veći deo boravka u Turskoj trenirao individualno zbog problema s povredom, ali se u poslednjih nekoliko dana priključio ekipi i na treninzima, i na mečevima.
– Nije bilo lako da radim odvojeno. Propuštaš treninge, odlaziš u teretanu i na terapiju dok je ekipa na terenu, ali morao sam. Povreda prepona je takva da ako je zapustiš, možeš da imaš ozbiljan problem. Zato sam radio naporno da se što pre oporavim i eto, sad sam punopravni član ekipe – kaže Gomeš i nastavlja:
– Pred nama je nastavak sezone, u kojem želimo da ponovo osvojimo Kup, a ne odustajemo ni od titule. Svesni smo da to nije lako, imamo 15 bodova manje, ali oni se vrlo brzo dele napola i ukoliko nam se ukaže prilika da se borimo za šampionski pehar, trudićemo se da je iskoristimo.
Kad se ekipa sutra vrati u Beograd, trener Zoran Mirković će joj dati nekoliko slobodnih dana, a Rikardo Gomeš će ih provesti s porodicom, koje se veoma uželeo.
– Teško pada razdvojenost, ali kao profesionalni fudbaler moram da se naviknem na to. Supruga i ja imamo jednogodišnjeg sina Lukasa Gomeša i on mi najviše nedostaje. Njegovo rođenje me je potpuno promenilo i uopšte ne umem da to opišem. Jednostavno, to je nešto neverovatno. Uživam da gledam kako raste i kako polako uči da govori.
Rikardova porodica trenutno je u Portugalu, ali za vikend stiže u Beograd, pa će konačno biti zajedno.
– Jedva čekam da ih vidim. Da se Lukas i ja malo igramo. Trudim se da što više vremena provodim s njim, ali iskreno, ne umem da menjam pelene. Pokušao sam nekoliko puta i nisam se proslavio. Supruga je uglavnom s njim, pa ona to preuzima na sebe – kroz smeh poručuje Rikardo Gomeš.
Na ruci desetka zbog Ronaldinja
Rikardo Gomeš, Foto: Alo! / K. Radulović
Nije novost da fudbaleri vole tetovaže, pa tako i Rikardo po celom telu ima tetovaže koje mu mnogo znače, a za „Alo!“ je otkrio samo neke od njih.
Ime majke ispisano na arabijskom jeziku je prva tetovaža koju sam uradio, i to kao veoma mlad. Tu je lav, koji za mene predstavlja simbol borbe i snage. Broj deset sam istetovirao zbog omiljenog fudbalera Ronaldinja, dok je broj 11 onaj koji ja nosim na dresu. Na grudima je slika sina Lukasa… – kaže Rikardo.
Ne razumem tenis i košarku
Fudbal se na Zelenortskim Ostrvima, čiji je Rikardo reprezentativac, igra na amaterskom nivou, ali napadač Partizana ističe da je oduvek znao da će biti profesionalac.
– Ljudi u mojoj zemlji igraju fudbal zato što vole, a ne zato što im je to posao. Ceo život sam gledao utakmice i znao da time hoću da se bavim. Ne gledam druge sportove, primera radi, tenis i košarku ne razumem, već me zanima samo fudbal. Po ceo dan na telefonu mogu da gledam utakmice i uživam, pogotovo u engleskoj ligi, jer njihov fudbal najviše volim – kaže Rikardo.
Tekst preuzet sa portala Alo sport
