Nekada kapiten Zete, crno-beli ratnik inezamenjivi šraf odbrane reprezentacije Crne Gore, govorio je o svojoj fudbalskoj karijeri i naravno svom Partizanu.
Kakav je bio tvoj fudbalski početak i gde si napravio prve fudbalske korake?
Prve fudbalske korake sam načinio u FK Zeta kod trenera Dragoljuba Đuretića u mlađim kategorijama, a kasnije se priključio prvom timu.
Tvoj matični klub, Zeta, poznata je po velikom broju talenata koje je napravila, a danas je član 2. lige CG. Da li misliš mogu li se ponovo vratiti na taj nivo?
Iskreno, srce me boli zbog ispadanje Zete u drugu ligu. Prvi su šampion Crne Gore, nadam se da će se odmah naredne sezone vratiti u Prvu ligu.
Iskustvo igranja u Poljskoj i Vojvodini?
Igrao sam samo tri utakmice za Vojvodinu, bio sam jako mlad i nisam se dobro adaptirao, ne bih pridavao prevelik značaj tome, ali to je bila vrlo bitna škola za mene.
Šta je za tebe predstavljao potpis za Partizan?
Ispunjenje dečačkog sna, oduvek sam voleo Partizan. Na početku nije sve išlo kako sam zamišljao, prvih šest meseci sam presedeo na klupi dok je trener bio SavoMilošević, kada je došao Aleksandar Stanojević sve krenulo na bolje.
Debi za reprezentaciju povezan je sa tvojim dolaskom u Partizan, kakav je osećaj nositi dres sa nacionalnim grbom?
Kada kao dete kreneš da se baviš ovim sportom sanjaš o dresu reprezentacije, tako sam i ja. Nisam debitovao u baš sportskim okolnostima, nije bilo lako, ali sam odradio svoj deo posla.
Da li je igranje u tandemu sa Stefanom Savićem imalo uticaj na razvoj tvoje igre?
Kada igraš sa takvim igračem, u startu si bolji igrač. Davao mi je savete i na terenu i van terena. Mnogo mi je pomogao.
Da li bi mogao da napraviš paralelu između trenera koji su te do sada trenirali u Partizanu – Sava i Stanoja?
Imao sam mnogo otvoreniji odnos sa Stanojem nego sa Savom, iz meni nepoznatih razloga.
Poznato je da veliki broj navijača Partizana dolazi iz Crne Gore, kako gledaš na to?
Navijaju za pravi klub!
Koje bi najlepše momente u Partizanu izdvojio?
Soči, prolaz Santa Klare i poslednje kolo protiv Kolubare pred zimsku pauzu. Ali… ne možemo biti srećni kada smo završili sezonu bez trofeja.
Kako ste vi igrači izlazili na kraj sa tim da ste tokom čitave sezone nipodaštavani od strane medija, ljudi sa društvenih mreža i ostatka crveno – bele mašinerije?
Kao što je rekao Saša Zdjelar, osećao se nemir u državi kada smo imali prednost od pet bodova. Nisam se do sada susreo sa nečim sličnim. Mi smo profesionalci, igrali smo iz utakmice u utakmicu, bilo je previše teško, ali nije bilo dovoljno… Na kraju je druga strana možda pobedila zahvaljujući tim stvarima. Nije sportski, nije korektno…
Da li si zadovoljan proteklom sezonom u reprezentaciji i Partizanu?
Ne mogu biti nezadovoljan. Primili smo najmanje golova u ligi, a što se mene lično tiče postigao sam dva ligaška gola, jedan u kvalifikacijama za LK i pobedonosni penal protiv Sočija. U reprezentaciji uvek može bolje, uvek sam tu da dam svoj maksimum.
Kog fudbalera ti je bilo najteže da čuvaš u dosadašnjoj karijeri?
Nije možda zvučno ime, ali će tek biti – Sinistera iz Fejnorda.
Da li si imao ili imaš nekog idola u svetu fudbala?
Uvek sam voleo Serhija Ramosa.
Možeš li reći nešto o svojim planovima za budućnost?
Imam još dve godine ugovora sa Partizanom, dali su mi dozvolu da odem u slučaju inostrane ponude, videćemo šta je najbolje za mene nakon ovog reprezentativnog ciklusa.
P.S. NAŠAO JE KIFLICE!
Originalni članak Reflektor-magazin.com
