Mada, to nije nimalo lak zadatak za Partizan koji je u dve sezone samo jednom izašao sa istom odbranom na megdan Crvenoj zvezdi
Navijači vole spektakl, treneri disciplinu. Iako će i Vladan Milojević i Igor Duljaj reći da je za srpski fudbal dobro da padaju golovi u najvećoj utakmici koje ova država ima, čisto sumnjamo da taj stav dele kad ostanu sami i(li) sa saradnicima. Tad gledaju kako da zaustave ono što španski mediji ilustrativno nazivaju „defanzivnim krvarenjem“ kad žele da dočaraju koliko je neki tim ranjiv.
Ove sezone u međusobnim utakmicama Crvene zvezde i Partizana viđeno je 12 golova. Timovi su uravnoteženi, sa istim brojem datih i primljenih (po šest) i taj trend predstavlja izazov za njihove trenere. Kako da obuzdaju snagu protivnika, jer je navala bolji deo obe ekipe. Posledično, odbrana više pati, što je na velikom uzorku utakmica, ako proširimo na ostale u Mozzart Bet Superligi i Kupu Srbije, koštalo crno-bele boljeg plasmana ili komotnijeg plasmana u polufinale, gde će od 19 časova pojuriti šansu da se bore za trofej.
Da bi to ostvarili moraju da budu odbrambeno stabilniji, uz napomenu da to ove sezone za njih izgleda kao vraški teška misija. U kupu su ih matirali prosečnim timovi Grafičara i Voždovca, dok su u prvenstvu tek deset utakmica (prosečno, svaku treću) završili tako što bi sačuvali mrežu netaknutom. Manje golova od su primili TSC, Čukarički i naravno Crvena zvezda sa kojim se suočavaju na pretposlednjoj stanici masovnijeg takmičenja.
I to u izmenjenom sastavu u odnosu na duel pre samo četiri dana na stadionu „Rajko Mitić“. Od tri prijektovane promene dve su u odbrani, jer se među stative vraća Aleksandar Jovanović umesto Miloša Krunića, dok će štopera u paru sa kapitenom Svetozarom Markovićem igrati Aleksandar Filipović, jer je procenjeno da je Bojan Kovačević pod utuskim prosta koji je u prvom kolu plej-ofa doveo do jedanaesterca vrednog izjednačenja.
Ne bi to bilo ništa čudno da na svakom od četiri susreta sa crveno-belima tokom sezone Partizanova odbrane nije izgledala drugačije. Krajem decembra uz kapitena je igrao Mihajlo Ilić, posle čega je prodat Bolonji, u martu ga odmenio Kovačević posle samo nekoliko mečeva po dolasku iz Čukaričkog, dok je u subotu branio Krunić.
Proširimo li to na derbija iz minule sezone shvatićemo da su treneri i tad tumbali odbranu. Uz napomenu da je svaki put branio Aleksandar Popović, u trenerskom mandatu Gordana Petrića okružili su Svetozara Markovića Marko Živković (desni bek), Igor Vujačić (štoper) i Slobodan Urošević (levi bek). Onda je na debiju Igora Duljaja uz desnu aut liniju igrao upravo Filipović (koga je struka ove sezone selila s pozicije na poziciju, kao prinudno rešenje) i isto to ponovio u drugom kolu plej-ofa. Dakle, na minulih šest mečeva sa Crvenom zvezdom samo jednom se desilo da se prepiše odbrana sa prethodnog derbija i tu se krije deo odgovora na pitanje zašto su crno-beli defantzivno porozni, jer ne samo da primaju golove, nego dozvoljavaju veliki broj šansi protivniku.
Jedini fudbaler koji je odigrao svaki meč sa Zvezdom u poslednjih godinu dana je Svetozar Marković. Preživeo je velike promene na kraju minule sezone, imenovan za kapitena, a bez obzira šta Duljaj smisli Sveta uvek ostaje njegov izbor. Možda baš na bazi tog iskustva i lekcija iz bliske prošlosti momak iz Bijeljine bude presudni faktor, mada ni njemu nije lako, jer oko njega je pravi fudbalski ringišil. Svi se menaju, samo on ostaje.
Originalni članak: Mozzart sport
