Ratkovica: Asistencija duplira sreću

Branislav Ratkovica posle direktnih dodavanja za dve pobede u FIBA Ligi šampiona, u Solnoku upisao 11 pasova

Bane je odradio taj „herojski“ deo posla, ja sam samo bio na pravom mestu u pravo vreme – rekao je posle pobede nad Ludvigzburgom Stefan Birčević, strelac odlučujućeg pogotka.

Bane je igrač koji vidi sve. To je njegov kvalitet. Pratio sam gde je on, utrčao, našao sam se na pravom mestu, dodao mi je loptu. Koš je njegov. Kao što je bio i onaj u Ludvigzburgu – ponovio je Novica Veličković nakon što je ubacio – opet pobedničke – poene na meču sa Zelenom Gorom.

To su dva slučaja u kojima je direktno asistirao za pobedu. Ali, Branislav Ratkovica mnogo puta tokom meča namešta saigračima poene. U sredu u Solnoku je bilo 11 takvih situacija. I, generalno, Ratkovicu kroz karijeru bije glas dobrog asistenta. Dok je igrao u Nemačkoj, držao je rekorde u uspešnim dodavanjima.

I nije to nikakva super moć. Već…

– Samo pokušavam da nađem najbolje rešenje na terenu, otvorenog igrača koji može da poentira – pričao nam je Ratkovica. – Dosta je i do postavke igre, akcije, koja se rešenja traže. Ali, što se mene tiče, generalno se trudim da dodajem, stvarno volim da asistiram. Nekako me više čini srećnim kada drugi da koš, nego ako to ja uradim. Čak je bilo i situacija kada sam u situaciji da mogu da šutiram, ali ipak izaberem da dodam, ako me neki saigrač prati i vidi.

Baš takvu situaciju smo videli nedavno u Ludvigzburgu – kada je imao odlične poziciju da šutira za tri, ali dodao loptu Stefanu Birčeviću, a on pogodio za pobedu.

– Što se konkretno te situacije tiče, Birčević je bio u boljoj poziciji. Bilo je lakše da on šutne zicer, nego ja za tri – podsetio je Ratkovica, pa želeo da naglasi:

– Sve to je krenulo od Hečera, nije to bio samo moj posao. Prvo je Hečer pronašao mene na šutu. Ali, situacija je išla tako da je Birčević bio u boljoj poziciji.

Bilo je i situacija kada neko dodavanje nikako nije prolazilo.

– Kao recimo protiv Bešiktaša u Istanbulu – priznao je odlični organizator igre.

I to ume baš da deprimira, kaže.

– Ništa me nije htelo tada. Ništa što sam zamislio nije prolazilo. Ali, desi se takav dan. Jednostavno se ne poklope moja i zamisao saigrača. Posle takvih utakmica se ne osećam prijatno. Znate kad igrači uzmu statistiku posle utakmice, e ja tada uvek prvo gledam izgubljene lopte. Mislim da mi je to bila najlošija utakmica u karijeri. Međutim, to smo već zaboravili.

Kako je rekao, da bi mogao da sprovodi svoje zamisli u delo, potrebno je da dobro poznaje saigrače. Tačnije – da oni njega upoznaju.

– Kada treniraš duži period, sezonu ili dve, znaš šta drugi vole da rade i oni tebe poznaju. Mi smo relativno nov tim, još se upoznajemo, vremenom ćemo izgledati bolje.

Sigurno već sada ima neko ko bolje od drugih čita njegove zamisli, kažemo Ratkovici.

– Pa, ne bih mogao konkretno da kažem sa kim imam najbolju komunikaciju. Možda sa četvorkama i peticama, sa Veličkovićem i Birčevićem. Novica ima toliko znanja i iskustva, više nego svi mi zajedno, očekuje lopte, prati me… Isto tako i Birčević koji je reprezentativac. Mislim da je bitno i da drugi upoznaju mene, očekuju pas, utrčavaju i prave kretnje dok ja imam loptu. Tako će sami sebi otvoriti priliku za šuteve.

Vratićemo se na početak teksta i izjave Veličkovića i Birčevića koji ne da su podelili zasluge za pobedničke koševe, već su ih sasvim predali Ratkovici.

– Naravno da znači kada takvi igrači kažu nešto tako. Tada vidim da cene ono što uradim za njih. Mnogo je lakše i meni kada su oni zadovoljni. Uvek volim da kažem da se posle koša raduje jedan, a zbog asistencije dvojica igrača – zaključio je Ratkovica.