Po dolasku u Kinu, bio sam pet dana u obaveznom karantinu – kaže Bambi
Bambi, druže, mora li ta Kina?
Najčešće pitanje sa usana prijatelja Zorana Tošića, dugogodišnjeg srpskog reprezentativca, krajem februara rešenog da napusti Partizan i u 32. godini otisne se u najmnogoljudniju zemlju sveta. Uz opravdanu zabrinutost, oličenu u konstataciji: „Pobogu, zar u kolevku koronavirusa? ”
Međutim, rođeni Zrenjaninac uprkos planetarnom strahu od pandemije ostao je u „kontri”: pojačao je drugoligaša Taižu Juandu!
– Instalirajte Vičet. U Kini – on je sve. Najbolje ćemo tako da se čujemo, slab je signal na Viberu i Vocapu – navodio nas je porukama ka uspostavljanju razgovora krilni napadač.
I, desetak minuta kasnije, začuli smo dobro poznat glas:
– Još nisam došao sebi. Vremenska razlika je ogromna, spavam „u komadima” – otkrio je Tošić što je budan čas po ponoći (po lokalu), uz napomenu – u Srbiji je mala skazaljka bila osam krugova u zaostatku.
Bez obzira na malo sna i porast obolelih na javi, zvučite normalno, nimalo uplašeno?
– U provinciji Đangsu, sa 80 miliona stanovnika, već tri sedmice nema novih zaraženih! Taižu, grad od preko pet miliona, nalazi se na više od 1.000 kilometara od Vuhana. Koliko sam upućen, sa preko 90 odsto obolelih u odnosu na celu Kinu! Ja sam u istočnom delu, na 150 kilometara od Šangaja.
Situacija je, ipak, vanredna?
– Po dolasku u Kinu, bio sam pet dana u obaveznom karantinu. Svako ko uđe u grad, mora da provede u njemu dve sedmice, ja sam, pak, bio kraće. Nisam smeo nigde da izađem, samo su dolazili da proveravaju da li sam zdrav. Dva puta su mi vadili bris iz grla i stalno merili temperaturu. Danas, u trening centru, prvi put, ni to!
Tvrdite da je – bezbedno?
– Generalno, jeste, uz velike mere predostrožnosti. Uostalom, to mi je garantovao i predsednik kluba dok smo dogovarali transfer. Kazao je da je grad bezbedan, da je sve mirno i čisto i – zaista je tako. Naravno, svi su podređeni da budu što više u kućama i da se ne kreću mnogo. Tako i ja, još nisam video ni stadion.
Gde ste smešteni?
– U trening centru. Trebalo bi ovih dana da nađem stan. Planiram da mi dođe i porodica, čim se smiri situacija.
Zna li se kad počinje prvenstvo, podsetićemo – uveliko odloženo?
– Priča se – sredinom aprila, mada, još nije definitivno. Neke ekipe još nisu krenule da treniraju. Ne igramo ni prijateljske utakmice: da ne bismo bili u kontaktu s drugima, „tražili đavola”.
“Ne verujem da će da ode i Natho“
Kod navijača Partizana opravdano je prisutna bojazan: Tošićev odlazak ubrzaće i Nathov?
Ne verujem… Natho je došao u Partizan i zbog mene, ali… Nije to bio jedini razlog! I sad mi je pružio podršku, znajući da mi se ugovor završava i da nemam puno prostora za improvizaciju. Prihvatio sam ponudu koja se u ovim godinama ne odbija. Razumeo sam da Partizan nije u mogućnosti da mi ponudi uslove ni upola kao Kinezi.
Tekst preuzet sa portala Sportski žurnal
